Александра Куљанин из Рогатице старом папиру даје нови живот
РОГАТИЦА - Како би допунила кућни буџет Александра Куљанин, трговац из Рогатице, већ годинама прави разне украсне предмете најчешће рециклирајући стари папир, а мала умјетничка дјела које створе руке ове вриједне жене суграђани поклањају за разна славља.
- Ријеч је углавном о ситнијим стварчицама у виду сувенира као што су прстенови, икебане, корпице за цвијеће, вјештачко цвијеће, украсне флаше. Идеалне су за поклон у разним пригодама као што су славе, свадбе, Дан заљубљених, Осми март и слично - прича Александра, иначе чланица Удружења жена “Рогатица”.
Уз папир, углавном стари, основни репроматеријали који користи су туткало, водене и друге трајније боје, кукурузовина и слично.
- Најчешће су то моје личне креације, а понекад инспирацију пронађем и на интернету или у неком женском часопису - прича Александра коју многи знају по надимку Сандра.
Њене рукотворине неизоставне су на свакој манифестацији које организује Удружење жена “Рогатица”.
- То је у овим условима једино могуће са моје стране. Разапета између куће и породичних обавеза и посла можда нисам довољно активна у Удружењу, али оно што дајем, дајем од срца и са задовољством - прича она.
Иако се од овог хобија, каже, не може живјети, добро дође да попуни кућни буџет уз минималац који зарађује радећи као трговац.
Ова вриједна жена, која је у Рогатицу дошла као избјеглица из Коњица, у животу се није либила ниједног посла.
- Наша породица спашавајући живе главе и без игдје ичега, доспјела је у Гацко гдје смо боравили неколико мјесеци, а затим пуних седам година у Вишеграду, док смо се 2004. године, идући за послом мога супруга Томислава, нашли у Рогатици и ево нас и данас. Овдје смо купили плац, изградили кућу и савили породично гнијездо - прича Александра.
По доласку у Рогатицу, иако по занимању техничар машинске обраде дрвета, радила је разне послове за дневницу.
- Обишла сам с јесени велики број њива на Борикама и околини Рогатице вадећи кромпир, а радовала сам се кад сам била у могућности да идем на садњу нових шума за рачун Шумског газдинства “Сјемећ”. И тај сезонски посао сам радила неколико година, али и водила домаћинство у коме су уз мог супруга Томислава, који је грађевински радник, били свекар и свекрва и наш син јединац Стефан, који је рођен 1997. и сада као шумарски инжењер покушава да нађе стални посао - каже Александра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
