Аероклуб Приједор једини у РС одржава школу једриличарства
Приједор - Лет једрилицом је као птичији плес на вјетру који великодушно нуди уживање у погледу на природне љепоте из ваздуха, али може да буде и опасан и турбулентан када се мирни облаци претварају у олујне.
Овако на сликовит начин лет једрилицом описује Милан Марковић, директор и инструктор летења у Аероклубу "Приједор", који је изњедрио побједнике свјетских купова у падобранству и државне прваке у свим категоријама који су Приједор и РС представљали на европским и свјетским првенствима.
- Једрилица лети на основу вертикалног струјања топлог ваздуха и можете у ваздуху остати дуже од пет сати без коришћења мотора, што пружа фасцинантан осјећај - каже Марковић и додаје да су чари овог спорта који се пореди са сродним елитним једриличарством на мору брзина прелета и очаравајући поглед.
Заљубљеници у висине причају да нема бриге на коју неће заборавити када сједну у једрилицу и препусте се небеском пространству.
- Нажалост, овај спорт није толико популаран у БиХ јер захтијева компликоване организационе припреме, а носи и ризик по здравље. Често се дешава да пилот лети на висинама око 2.500 метара без кисеоника, што приликом дужег боравка може изазвати физиолошке проблеме - каже Марковић наводећи да је за један организовани лет једрилице потребно пет оспособљених пилота које мора одликовати знање и врхунска психофизичка припремљеност.
Чланови Аероклуба "Приједор" небом крстаре већ 60 година, а кроз школу једриличарства је од 2010. године прошло 80 ученика пилота.
- Клуб тренутно броји 50 чланова, док у једриличарској секцији ради око 20 пилота - каже Марковић.
Приједор се може похвалити да је једини град у РС у којем се може бавити овим спортом.
- Сат задовољства летења једрилицом кошта 50, лет авионом наплаћује се 30, док са добијеном дозволом летење једрилицама годишње кошта око 300 КМ - каже Марковић истичући да покривају само трошак горива јер остале трошкове субвенционишу Градска управа Приједор и Влада РС који клубу донирају новац за одржавање петнаестак ваздухоплова којима располаже.
Обука за добијање једриличарске дозволе кошта 3.000 КМ и састоји се од три дијела - теоретске обуке, практичне обуке која укључује 70 летова и обуке до дозволе.
- Услови за добијање дозволе су 15 сати налета и 50 километара самосталног прелета, а са добијеном дозволом и нашом лиценцом пилоти могу летјети било гдје у Европи, у зависности од искуства - каже Марковић.
Господари неба са собом носе и многе анегдоте, а Марковићу је посебно драга она са једног такмичења на коме су два пилота слетјела на ливаду са пластовима сијена. Први пилот је након слијетања склонио једрилицу и сачекао да му се колега придружи. Ипак, како је летење непредвидив спорт, други колега је приликом слијетања крилом закачио пласт сијена па се једрилица окренула и кренула у рикверц на реп. Након изласка из летјелице добацио је колеги да је био у праву када је рекао да једрилица може ићи и у рикверц.
Лет од малих ногу
Милан Марковић тренутно обавља функцију предсједника Аероклуба "Приједор" и шефа школе једриличарства. Један је од десет инструктора једриличарства у БиХ, а запослен је као контролор летења на бањалучком аеродрому.
Летењем је почео да се бави са 15 година, прво на једрилицама, а касније и у авионима. Љубав према овом спорту наслиједио је од ујака који је настрадао 2007. године у авионској несрећи у Требињу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
