ВЕРСКЕ СЕКТЕ - Црна ружа - Сатанистички ритуал жртвовања на гробљима

У Југославији секта се нашла у жижи јавности поводом два инцидента који су се збили у Војсци Југославије, 1993. године. Радило се о два масовна убиства у касарнама у Врању и Шапцу, чији су починиоци били војници, Мађари родом из Суботице и Бешке, иначе чланови Црне руже

********************************

Оснивач Сатанине цркве у СAД, Aнтон Леви, чије је право име Aнтон Шандор ла Веј основао је у Мађарској, у Сегедину, огранак своје секте за Европу, под називом Сотона. Одатле је баш уочи рата у претходној Југославији, иницирано оснивање секције тог европског огранка за Југославију, са седиштем у Суботици. Црна ружа је одабрана за знамење те секте да би се нагласио јачи екстремизам у односу на О.Р.М. и подвукао значај упражњавања црне магије на њиховим сеансама.

О секти под именом Црна ружа први пут се у јавности чуло 1992. године, када је Бора Лазукић, новинар "Борбе", објавио да је открио групу од 1.500 до 2.000 младића и девојака који су се окупљали на суботичком гробљу и изводили сатанистички ритуал. У тој групи било је много малолетника, који су, након конзумирања дроге, оргијали и учествовали у ритуалу жртвовања. Иако секту чине припадници скоро свих националности, већину представљају Мађари. Тајанствени шеф секте увек носи маску и капуљачу, кријући идентитет, али течно говори и српски и мађарски.

Проповијед у дискотекама

Припадници ове секте у Суботици окупљају се на православном гробљу, у дискотекама, на стовариштима и у оближњим шумарцима. Протеклих година секта је проширила свој утицај и на подручја Бешке, Кањиже, Чоке, Мола, Новог Сада и Београда. Индикативно је да њени чланови шенлуче, углавном, на православним гробљима, уз гласну музику одабраних група ("Division", "Bauhaus", "Butthole surfers", "MC 5", "Test dept", "Sisters of mercy", "The Faust", "Велвет Ундергроунд"), чупајући крстове и побијајући их наопако.

На сеанси сви чланови секте узимају дрогу и, под надзором вође, упадају у транс. Први коме то пође за руком сматра се посебним "срећником" и доводи се у центар исцртаног пентаграма на гробу, који замењује олтар. Тада му вођа секте одређује термин самоубиства, и то у року од једне недеље до годину дана. Тај датум му се уписује тетоважом, на левој руци између кажипрста и палца. Притисак групе да се самоубиство изврши је толико велики да "срећник" готово да нема другог избора.

Aко се назначеног дана то лице налази у војсци или у иностранству, секта налази начина да му дотури писамце на коме је нацртана црна ружа и написан датум самоубиства, што представља опомену. У случају да се члан секте поколебао око исправности суицида, или се опире том чину из неких других разлога, секта појачава притисак, укључујући и телефонске претње да ће "они учинити оно што је Сотони обећано".

Иначе, Сотони се приносе, поред живота чланова секте, и "жртве" из профаног света. У СAД се неретко дешавало да се отме девојчица, да би је на месту сеансе чланови секте силовали, а онда би је обредним бодежом измасакрирали, прскајући се њеном крвљу и приносећи је као жртву. У Југославији се за жртву најчешће узима нека животиња, а забележени су и чинови содомије непосредно пре жртвовања те животиње.

У Југославији секта се нашла у жижи јавности поводом два инцидента који су се збили у Војсци Југославије, 1993. године. Радило се о два масовна убиства у касарнама у Врању и Шапцу, чији су починитељи били војници. Мађари родом из Суботице и Бешке, иначе чланови Црне руже.

Први злочин збио се 3. јуна 1993. године у касарни "Јужноморавске бригаде" у Врању. Војник Јожеф Менедер убио је шест војника, једног заставника, а затим је и сам страдао. Убица је, показало се касније, на левој подлактици имао истетовиран обрнути крст и датум – 3. јун 1993. Приликом истраге, у његовој соби у родитељском дому, пронађени су: метални обрнути крст на црном канапу, као део накита који се носи око врата, метални знак обрнутог пентаграма, часописи, цртежи, разгледнице са темом "Bad Religion " (Лоша вера) и друге амајлије које недвосмислено потврђују његову припадност сатанистичкој секти. Исти такви предмети су пронађени и код неких припадника секте Ватра пакла, Лоша вера, итд., што само потврђује тезу да се ради о истој секти – сатанистичкој, са различитим називима огранака. На пример, припадници Лоше вере се од Црне руже уопште не разликују, осим по тетоважи. Јер, њиховим следбеницима је на левом рамену истетовиран пентаграм, на десном антикрст, а иза уха три шестице...

Убиства војника

Само неколико дана након убиства у Врању, у касарни "Мика Митровић" у Шапцу, војник Нандор Киш из Суботице, приликом смене страже, убио је једног војника и десетара, а неколико присутних теже ранио и потом извршио самоубиство. Циљ и овог злочина је, доктринарно, био да се жртвовањем живота припадника секте и што већег броја људи "увећа Сатанина моћ и продужи Његов живот" и, глобално, да се створи устројство света какво је било пре "божјег дела на Земљи", а то је стање – хаоса. Међутим, политички циљ оних који су инструментализовали припаднике сатанистичких секти био је да се, као последица тих убистава, изазову међунационалне тензије у СРЈ и ослаби углед ВЈ у друштву, те пољуља њена стабилност "изнутра".

За протеклих пет година, могло би се рећи да је једино војска проблему деловања деструктивних секти пришла организовано, систематично и целовито, па успех није изостао. Сви остали друштвени организми који су били нападнути, а посебно у области образовања, здравства, унутрашње безбедности, те Српска православна црква – нису одговорили на начин који би гарантовао успех у борби против таквог деловања.

Поводом наведених масовних убистава у објектима ВЈ, реаговало је само удружење грађана које се бори против злоупотреба људи и њихових верских осећања – ЈAКИ. Њен председник, др Вукадин Цветановић је јавно изнео податак да се веза између сатанистичког центра за бившу Југославију у Љубљани и сатанских секти у Србији одржава преко једног службеника белгијске амбасаде.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.