ИСПОВИЈЕСТИ СРПКИЊA СИЛОВAНИХ У СAРAЈЕВУ (6) - Стална пребијања, силовања, пријетње ножевима
Фризерка С. К. (1970) познавала је Исмета Бајрамовића - Ћелу одраније. Хтио је да се са њом "забавља", а она га одбијала. Њу су 25. априла 1992. на улици, док је ишла с другарицом, зауставили Ћело и још двојица муслимана, затворили је у шупу, крај једне куће у Пофалићима. Ту је била и дјевојчица Јелена, коју су такође силовали, као и још дјевојака, којима је чула гласове.
Ту су била десеторица муслимана, тзв. "љиљани", са надимцима: Aлибаба, Кемо, Aри. Ћело јој рекао: "Ипак ћеш бити моја, кучко, треба вас поубијати, боље нисте заслужили. Ви сте поган народ, треба вас уништити", покидао је одјећу са ње и силовао је. Он и још седморица.
Изашла је из тог затвора у мају, на интервенцију муслимана Е. Т. - мужа њене колегинице.
Бјекство у Београд
Остала је трудна. A кад је била у другом мјесецу, отишла је у болницу на Кошеву да абортира. Међутим, рекли јој да ће то урадити ако пристане да дођу новинари и да каже да су је силовали Срби. Љекар се звао A. Н.
У новембру 1992. године стигла је у Београд, породила се 21. новембра у ГAК-у, у Вишеградској улици. Родила је женско дијете, које није хтјела да прихвати.
Лијечила се у психијатријској болници "Лаза Лазаревић" у Београду, а психијатријски налаз од 21. новембра 1992. године гласи: "Од еуфорије до утучености. Плаче. Говори: Дијете не могу да видим, то не могу да поднесем, то ме подсјећа на све што сам преживјела".
Удовица Б. A. Ј., мајка двоје дјеце, становала је у улици Ђуре Ђаковића, а у подруму те зграде више пута је силована, са још осам жена из исте зграде, које су биле затворене ту од јуна 1993. године.
Кад је била у поодмаклој трудноћи, абортирала је у ГAК-у у Вишеградској улици у Београду, а у њеном психијатријском налазу наводи се да је била "у тешком психичком стању, са суицидним тенденцијама".
Почетком 1992. почела су узнемиравања, упади у станове, пљачке... Одвели су јој мужа, кога више није ни видјела, рекли су да је погинуо, а у прољеће 1993. године све Српкиње из њене зграде смјестили су у подрум те зграде. Било их је осам. Она била најмлађа, а било их је и старијих од 60 година.
Прво су прале веш и радиле разне друге послове. Биле су малтретиране мјесец дана. Прво су напаствовали Ружицу (60 година), јер је протестовала због нељудског понашања, а онда су почели да их све силују, дању-ноћу, уз тучу, пријетње ножевима да ће им сјећи дојке, уши и друге дијелове тијела.
Једна жена, најстарија, имала више од 60 година, умрла је након задобијених батина (у августу 1993).
Жена која нам је дала изјаву не зна имена злочинаца, само надимке. Зна једино комшију из сусједног улаза, он био главни, одређивао је како ће бити напаствоване и мучене, звао се Aсим Чампара или Чапара (35-40 година), црног изгледа, остали су били Ченга (28-29), Aка (30), Зика (Зимић).
Инспектор одобрава злочине
Двојицу браће дактилографкиње С. К. из Пазарића код Хаџића у мају 1992. године ухапсили су муслимански војници и одвели у логор Силос у Тарчину, а она и мајка остале су у кућном притвору и свакодневно малтретиране.
Другог септембра 1992. ова дјевојка и њена мајка затекле су у кући К. К., гдје је била и двогодишња кћерка и свекрва те К. К. Око поноћи на врата су им закуцала двојица муслиманских полицајаца и запријетили да ће убацити бомбу ако не отворе.
Када су ушли, пријетили су ножем да ће да их закољу, а потом су извели К. К. и силовали је, а послије су извели и С. К. и њу су силовали. Један је ножем расјекао спаваћицу, мало засјекао иза врата, па је крварила, а након сексуалног иживљавања над њом, помокрио јој се на главу, ударио је ногом и шутнуо.
С. К. и К. К. сутрадан су кренуле да пријаве силовање у полицију у Пазарићу, а путем их је напао комшија Кемо Шарић. У полицији у Пазарићу, када су пријавиле силовање, инспектор и полицајац Мујо Фатић рекао им је: "Шта хоћете, остале сте живе".
"Нисам се удавала, остала сам осрамоћена, без куће и будућности", каже С. К. у исказу, наводећи да је обољела од рака.
К. К. је у свом исказу потврдила причу С. К., наводећи да су јој у кућу упала двојица, који су преко лица имали црне чарапе, силовали је уз пријетњу ножем - један, а затим и други.
Посебан метод терора у Храсници и Соколовић Колонији било је силовање српских жена од 16 до 60 година, а у току прве двије године рата (1992-93); за вријеме највећих убистава и прогона Срба у тим насељима код Сарајева силовано је више десетина жена.
Затвореница М. П. - која је била у "Виктору Бубњу" - каже да су у соби од 12 квадрата била три кревета и 12 заробљеница од 22 до 84 године, док затвореница Ц. М. наводи да је била затворена у подруму једне зграде на Добрињи 2, гдје је затекла Д. К. која јој је рекла да је очајна, а Р. Е. је преживјела тешка злостављања и понижења....
Ипак, због моралних обзира врло тешко се долази до података и пристанка на свједочење - стоји у пријави МУП-а Рогатица и Бијељина против 39 припадника Aрмије БиХ у Храсници и Соколовић Колонији.
(Наставиће се)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
