Златна грозница јача него икад
БЕРЛИН - Већ годинама цијена злата зна само за један правац - навише. Прво су злато куповали само приватни и институционални инвеститори, а сада су се на тржишту као велики купци појавиле и централне банке.
Унца злата дјелује прилично незанимљиво, тешка је 31 грам, као два реда табле чоколаде - и упркос свему на цијени је већој него икада, констатује "Дојче веле".
- Злато је увијек на цијени у временима кризе или када људи очекују кризу. С обзиром на финансијску ситуацију многих земаља, такву кризу људи сада очекују - каже Фридрих фон Мецлер, власник приватне банке Мецлер чије је сједиште у Франкфурту на Мајни, преносе агенције.
Уплашени због дужничке кризе која пријети Европи и политичке нестабилности у СAД, многи инвеститори бјеже у наводно сигурну луку - тренутно унца злата кошта више од 1.500 долара и двоструко је скупља него прије двије године.
- Злато тренутно дјелује као чврста стијена у бури. Мислим да ће бити на цијени све док не буду ријешене дужничке кризе у Европи и СAД - процјењује Еуген Вајнберг, аналитичар тржишта сировина у Комерцбанци.
Није увијек тако било. Крајем деведесетих година унца злата коштала је само 300 долара, што је једва покривало трошкове производње. Цијена унце злата била је 2000. године 272 долара, 20 долара мање од цијене производње.
Aли, послије напада 11. септембра 2001. године све се промијенило. Како би спријечиле рецесију централне банке преплавиле су тржишта новцем, камате су се убрзано кретале у правцу нуле и поново се појавила опасност инфлације. Услиједила су три таласа потражње злата која су довела до раста цијене: 2008. године када је банкротирала велика америчка банка Леман, 2010. када је постало јасно да је Грчка презадужена и 2011. године када се видјело да Европска монетарна унија има силне муке да изађе на крај са дуговима периферних земаља - Ирске, Португалије и Шпаније. Отада у трци за златом нема паузе.
Међутим, неки други аналитичари позивају на опрез. За Сузану Штајнман из банке Квирин много је разумније да се имовина увијек распореди на више страна.
- То је случај и са златом. Приватни инвеститори требало би дио новца да уложе и у злато, али одлучити се само за улагање у злато представља ризик који, нажалост, данас многи потцјењују - рекла је она.
Према процјенама Банке Баден Виртемберга, цијена унце злата порашће до 1.750 долара, јер злато не купују само приватни инвеститори, него и хеџ фондови и други институционални инвеститори (банке, фондови, осигурања) како би се заштитили од слабог долара. Међутим, расту цијена највише доприносе централне банке.
Резерве
СAД имају резерве злата од 8.133 тоне, а Њемачка има 3.401 тону. Укупно, процјењује се да централне банке имају резерве од 27.300 тона злата, а ако се урачунају и резерве ММФ-а и базелске Банке за поравнања, онда је то 30.800 тона - петина од укупно 165.000 тона злата, колико је укупно од почетка писане историје ископано из земље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
