Живот дужи, посла мање
Лондон - Роботи ће бити свуда, у Сибиру ће се узгајати пољопривредне културе, а људи ће у просјеку живјети по 100 година - слика је планете коју за стотину година виде водећи свјетски економисти.
Нека од предвиђања угледних економиста објављена су у књизи Игнација Паласиоса Херта "Кроз сто година".
- Људи ће бити ефикаснији захваљујући лијековима који побољшавају концентрацију, меморију, па чак и интелигенцију. Живјећемо у просјеку 100 година, а можда ћемо имати по неколико супружника за различите фазе нашег живота - нека су од предвиђања наведених у књизи.
Према виђењу економских стручњака, живот људи за 100 година личиће на научнофантастичне филмове "Робот" или "Матрикс".
- Живјећемо у најгорем сну о једној економији, роботи ће преузети у потпуности производњу, па чак и саму производњу робота - предвиђа добитник Нобелове награде за економију 1987. године Роберт Солоу.
Економиста Алвин Рот са Универзитета из Станфорда сматра да ће интеракција лицем у лице бити све мање потребна због технолошког развоја.
- Реална физичка близина биће неопходна једино ради сексуалног искуства - наводи Рот.
Већина економиста сматра да ће бити неопходно много напора да би се успорило глобално загријавање. У том погледу је најпесимистичнији амерички економиста Ангус Деатин, који сматра да ће се људи суочити са великим патњама и разарањима усљед климатских промјена прије него што схвате неопходност да предузму нешто у том погледу. С друге стране, поједини економисти климатско загријавање виде као прилику за отварање пловних путева Арктичким океаном или за развијање пољопривреде у Сибиру.
Шпански економиста Андреу Мас Колел је најоптимистичнији у својим предвиђањима сматрајући да ће се људи постепено навикавати и прилагодити на нове климатске услове на Земљи и да ће за 100 година успјети да у потпуности елиминишу сиромаштво у свијету. (Фајненшел
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
