Земље региона без Јужног тока биће »слијепо цријево« у Европи
Београд - Земље југоисточне Европе ће, обуставом изградње Јужног тока, постати "слијепо цријево" на енергетској мапи Европе а, и ако нови гасовод између Русије и Турске буде саграђен, земље региона ће о свом трошку морати да граде сопствене гасоводе да би се повезали са том новом гасном рутом, оцјењују стручњаци за енергетику за Танјуг.
Умјесто Јужног тока, како кажу, земље региона мораће да плаћају скупљи гас због дужих транзитних рута преко Турске.
Русија је у партнерству са Европском унијом имала намјеру да изгради гасовод Јужни ток и да тако директно снабдјева руским гасом земље југоисточне и централне Европе, али је Европска комисија то одбијала под изговором испуњења обавеза из Трећег енергетског пакета, рекао је Тањугу секретар Удружења за гас, Војислав Вулетић.
Због тога је Русија одлучила да гас, који је требало да тече Јужним током, допреми до границе са ЕУ, односно до турско-грчке границе, а европске земље ће морати саме да граде гасоводе до тог великог планираног гасног складишта, наводи Вулетић.
Шеф Гаспрома Алексеј Милер изјавио је прије два дана да је заустављање пројекта Јужни ток корак ка промени модела рада Гаспрома на тржишту Европе, и поручио да ће улога Украјине за транзит руског гаса бити сведена на нулу изградњом подводног цјевовода за Турску.
Гаспром више неће да ради са коначним потрошачима, а земље Европске уније мораће да купују гас на граници, рекао је Милер и прецизирао да ће се руски гас продавати на граници Турске и Грчке.
"Знате, не можете натјерати неког да вас воли. Ако потрошач неће да му се роба допрема кући, онда ће очигледно морати да се обуче и оде у продавницу, а зими још и да се обуче топлије. Наравно, може се понијети и пакет, може и трећи енергетски пакет, најважније је да он не остане празан", поручио је Милер.
Када је ријеч о могућности повезивања Србије са тим новим гасоводом преко Турске, Вулетић је казао да би наша земља могла да се прикључи на тај нови гасовод преко Грчке и Македоније или преко Бугарске, али је запитао ко ће градити те гасоводе, јер ми новца за то немамо.
Земље Балкана и Србија немају велике шансе ни да се прикључе на планирани гасовод ТАП, којим би гас из Азербејџана требало да се допрема преко Турске, Грчке и Албаније до Италије, јер тај гасовод још није ни почео да се гради, а нема ни довољне количине гаса за све заинтересоване потрошаче у региону.
Могућност да земље Балкана добију додатне количине гаса из Сјеверног тока, такође није извјесна, јер тај гасовод већ има унапријед потрошене количине, а најављују и Холандија, Француска и Велика Британија да ће се прикључити на Сјеверни ток, истиче Вулетић.
Он сматра да Европска комисија због свега тога ради против себе и против енергетске безбједности Европе, посебно југоисточне, и додаје да се нада да ће се "Европа опаметити".
Уредник Енергопортала Драган Недељковић, с друге стране, указује да Србији нису ни потребне велике количине гаса, јер сада троши од милијарду до двије милијарде кубних метара годишње, што је на нивоу статистичке грешке у односу на неке велике потрошаче и произвођаче.
Уз оцјену да земље југоисточне Европе, без Јужног тока остају као "слијепо цријево" у Европи по питању енергетске безбједности, Недељковић указује да би за промјену таквог статуса морали да изградимо гасоводе до турско-грчке границе, а мораћемо и да плаћамо скупљи гас због већих транзитних трошкова.
Према његовом мишљењу, ЕУ неће дозволити ни да се гради тај гасовод од Русије до Турске, јер је то сурогат Јужног тока, и зато што је циљ ЕУ да се што мање ослања на руски гас, иако другог гаса који се може допремити до европских потрошача има веома мало, или никако до појединих дијелова Европе.
Недељковић је оцијенио да је пад цијена нафте, као и гаса чија се тржишна вриједност базира на цијени нафте, усмјерен на то да се Русија, као велики произвођач ових енергената притисне и уништи, што је у интересу САД.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
