Зашто инвеститори заобилазе БиХ

Бројни су проблеми узроковали овакво стање, у првом реду политичка нестабилност и најлошије пословно окружење у региону. Но, будући да је ово изборна година, политичари у БиХ ће и ове године своје кампање базирати на обећањима да ће баш они, уколико буду изабрани, довести стране инвеститоре иако у протекле три године нису учинили ништа да се ријеше нагомилани проблеми.

Према подацима Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, страна улагања у прва три квартала 2013. године износила су 189,65 милиона КМ, што је мање у односу на улагања у истом периоду 2012. године за 50 посто. Подаци Централне банке БиХ која користи најсавременију методу израчуна страних инвестиција говоре да их је у првих девет мјесеци било 494 милиона КМ, дакле готово 10 посто више него у 2012. години.

„Имамо директне стране инвестиције, а у осталим инвестицијама забиљежено је нето смањење прилива од 228 милиона у односу на исти период прошле године, и то првенствено због смањења прилива у банкараски сектор и нето повећања зајмова, првенствено јавног дуга. Што се тиче директних страних инвестиција, забиљежно је повећање власничког удјела у односу на претходну годину, а док су се инвестиције по основу задуживања смањиле", наводи Белма Чолаковић, водећи економиста Централне банке БиХ.

Но и то је мало уколико се зна да је у БиХ годинама пристизало годишње милијарду КМ страних инвестиција, односно 500 милиона евра годишње. У Агенцији за промоцију страних инвестиција FIPA наводе низ разлога због којих страни инвеститори у посљедње вријеме заобилазе БиХ.

„Као најчешће примједбе када је у питању пословно окружење у БиХ фирме наводе политичку нестабилност, дуге и скупе процедуре, затим висине такси и других накнада, процедуре везане за индиректно опорезивање, нетранспарентност потицаја и субвенција, недостатак подршке извозницима, радно законодавство, као и уопште неусаглашеност правних прописа на свим нивоима власти. Додатне потешкоће ствара неизграђена инфраструктура, путеви, водовод, канализација, електро снабдијевање итд", каже портпарол FIPA-е Јасмина Џевлан.

Док инвеститори из арапских земаља, који се у БиХ увијек доводе у негативан контекст, најављују инвестирање у Србију вриједно неколико милијарди евра, у БиХ нема довољно знања да се овакви инвеститори привуку, оцијенио је за РСЕ професор Хасан Муратовић, дугогодишњи дипломата.

„Генерално говорећи, они су пријатељски расположени, али бизнис је једно, а пријатељство је друго. Министарство спољних послова никад није успјело организовати неку јаку економску дипломацију која би радила на терену, у тим арапским земљама. Друго, Арапи су бизнисмени који траже врло сигурне инвестиције. Они не улазе у финанцијске ризике и траже врло велике гаранције. А као што знате БиХ нема народну банку БиХ, има још увијек валутни одбор и та наша Централна банка не може у име државе гарантирати", напомиње Муратовић.

Много времена и живаца

С друге стране, ни Русији БиХ није интересантна, јер су им сусједи у Хрватској и Црној Гори, па и Србији указали добродошлицу. Професор Дуљко Хасић, из Спољнотрговинске коморе БиХ, више пута је говорио о потенцијалу БиХ који би могао бити интересантан Руској Федерацији, но до сада није било резултата.

„То се првенствено односи на област грађевинарства и област прехрамбене индустрије која би била интересантна за руско тржиште. Нажалост, и поред показаног интереса са стране БиХ, односно са стране Федерације, никада до сада није било посебног интереса Руске Федерације за сарадњу са овим дијелом БиХ", каже Хасић.

Слична ситуација је и са Кином и другим економијама у експанзији.

Упркос силним обећањима политичара за вријеме сваких избора да је један од приоритета повећање страних инвестиција, мало тога је извршна и законодавна власт учинила да олакша пословање у БиХ. Бранимир Муиџа, предсједник Вијећа страних инвеститора у БиХ на недавном представљању Бијеле књиге, коју је сачинило Вијеће анализирајући стање и нудећи рјешења, изјавио је да за инвестирање у ову земљу треба уложити много времена и живаца.

„Данас имате околност да вам за издавање грађевинске дозволе, па чак и за прикључке за струју треба 180 дана. Када ви кажете страном инвеститору да му треба 180 дана за добивање грађевинске или било које друге дозволе, он се само окрене за 180 степени и врати се", каже Муиџа.

Портпаролка FIPA Јасмина Џевлан каже да су управо због ових и сличних проблема неке компаније затвориле своје фирме у БиХ и повукле свој капитал:

„Наведено је да је Turkish Airlines окончао партнерство за BH Airlinesom, затим објављен је престанака рада компаније Финвест Дрвар, дрвно- прерађивачког предузећа чији је власник инвеститор из Хрватске, затим регистрирано је гашње компаније Цесте Мостови Асфалт д.о.о. Модрича – то је била инвестиција из Словеније, те гашање компаније ТИПО д.о.о. Оџак, инвестиција из Холандије."

Изборна година је почела. Кампање увелико трају. И ове године, као и претходних изборних, грађани у БиХ слушаће о страним улагањима и отварању нових радних мјеста. За то вријеме инвеститори ће улагати у сусједне земље и заобилазити БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.