Зашто Црногорац има три телефона?

Звони телефон. „Није овај“, говори Ђорђије и вади из торбе телефон. „Није ни овај“, вади други телефон идентичног изгледа. Јавља се на трећи, сличан телефон.

„Оставио сам први телефон због пословних контаката од раније, да бих могао да наставим сарадњу“, објашњава Ђорђије зашто се није одрекао једног броја, кад је због повољнијих услуга узео други.

Ђорђијева одлука да носи три телефона није ни најмање необична у Црној Гори. И нема правила ко користи два или више телефона.

„Тренутно два, а раније их је било и три – четири“, каже пензионерка Јела и објашњава: „Користим двије мреже, које су потпуно различите према цијенама успостављања позива и минута разговора.“

Слично објашњење има и Харис, студент из Подгорице: „Имам два телефона. Један, пошто нисам кући, да се чујем са својима, а један да се чујем са цуром.“ Харис није размишљао о томе зашто већина Црногораца користи више бројева.

„Неко има потребу да се покаже, а некоме је стварно потребно, неким пословним људима“, нагађа. Марко, који је такође студент, није сагласан да се не ради о луксузу: „Има и тога, пошто смо ми познати да имамо телефон од 400 евра, а идемо пјешке на посао.“

Патолошки капитализам

Тренутно у Црној Гори има око 1,1 милион активних картица, што је 177 одсто у односу на број становника.

„Од када се услуге мобилне телефоније пружају у Црној Гори, највећи број корисника забиљежен је у августу 2008. године и износио је 1.357.712, дакле 219 одсто корисника у односу на број становника“, каже Ивона Марић из Агенције за електронске комуникације и напомиње да је више корисника љети, због туриста. У разговору за Дојче веле она тврди да је број активних СИМ картица највише пао на прелазу из 2011. у 2012. годину.

„Оператери су били обавезни да до краја новембра 2011. године заврше регистрацију корисника. Послије тог рока све нерегистроване СИМ картице су деактивиране.“ И Марић сматра да њени суграђани имају више телефона да би рационалније трошили, то јест звали само бројеве у оквиру једне мреже и користили повољности различитих оператера.

Социолози наводе, међутим, и низ других разлога:

„Можемо навести неколико мотива који подстичу такав вид конзумеризма мобилних услуга: почев од очувања одређеног нивоа приватности, до јефтинијег одржавања везе с особама које користе истог провајдера“, каже комуниколог Филип Радуновић за DW. Од ових техничких објашњења важнија су социолошка, а за њих узроке треба тражити у систему вриједности који се у Црној Гори градио кроз подијеле у посљедње двухе деценије.

„Када све те несигурности помјешате с крајње патолошким видом капитализма, какав се практикује код нас, онда не чуди да наши суграђани дио своје несигурности артикулишу кроз јаку потребу за општим друштвеним прихватањем – а бити прихваћен у друштву данас се нажалост великим дијелом дефинише кроз начин онога шта конзумирате“, сматра Радуновић.

Лако ћемо за кризу...

Иако се Црногорци жале на високе цијене режија, па кажу да струју и воду плаћају најскупље у региону, на скупе импулсе и СМС-ове, са друге стране, мало ко указује. Баш ту је и Влада Црне Горе видела простор за повећање рачуна, па су Црногорци прошле године сваког мјесеца плаћали по један евро за сваки СИМ картицу коју посједују. То је названо „кризним порезом“. Влада је планирала да и ове године буџет пуни на сличан начин, па је предлагала порез од седам одсто на телефонске рачуне преко пет евра. Већина у Парламенту је, ипак, одбила тај приједлог, објашњавајући да би грађани избјегавали порез куповином већег броја СИМ картица. Године кризе, до сада, нису значајно утицале на број корисника. Од 2008. када је кренула привредна криза број корисника (то јест картица) пао је за мање од пет одсто.

„Произилази да разни видови исказивања социјалног статуса пркосе чак и најтежим социјалним околностима и моментима“, закључује Радуновић. За разлику од овог комуниколога који посматра Црну Гору из Беча, гдје тренутно живи и ради, социолог Иван Радојичић из Никшића види мало другачију слику. Он сматра да је главна карактеристика црногорског друштва прилагођавање на све што је ново, али и „сналажење“.

„Многи су људи, макар у почетку те мобилне телефоније, док се још тражио најбољи метод рада, користили и добар дио могућности које су мреже дозвољавале, али и добар дио скривања иза тих бројева. Тако да сам сигуран да је велики диео рачуна остао неплаћен, па због тога неке картице више нису у функцији.“

Радојичић каже и да многи купују телефоне из доколице и због забаве садржајима које модерни уређаји имају.

„Неки нажалост имају превише слободног времена“, каже овај социолог. Већи број телефона – луксуз или рационализација трошкова? Ђорђије каже ни једно ни друго.

„Свидјело ми се што ми је овај први телефон имао радио, па сам купио други исти“, прича. „Сад ми жао што ми и трећи, овај што су ми дали, није исти.“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.