Зарада привреде 1,13 милијарди, а обавезе 15,50 милијарди КМ
Бањалука - Привреда РС показала је прошле године благе знаке опоравка мјерене растом добити и прихода и смањењем обавеза, расхода и губитка, али озбиљнији напредак кочи неликвидност, која је још на незавидном нивоу и највећи проблем у пословању.
Годишња анализа Привредне коморе показала је да је привреда прошле године забиљежила помаке у односу 2014, када је ријеч о кључним показатељима који осликавају њено здравље, али су они и даље прескромни да би генерисала већи економски раст. Приходи су уз годишњи раст од 2,21 одсто достигли око 18 милијарди, док су расходи истовремено смањени за 2,24 одсто на 17,365 милијарди КМ. То је резултовало растом нето добитка за 10,73 одсто на 1,132 милијарде КМ. Темпо раста добити успорио је, међутим, у односу на претходну годину, када је његова стопа била 32,5 одсто. С друге стране укупан прошлогодишњи нето губитак привреде РС пао је за 52,5 одсто и износио 596,05 КМ.
Обавезе привреде у 2015. години износиле су 15,500 милијарди и тек су незнатно смањене у односу на 2014, када су биле ниже за око 100 милиона КМ. Позитиван тренд је да је заустављен њихов раст, који је у 2014. износио десет одсто на годишњем нивоу. Привреду и даље мучи наплата потраживања, а тај проблем је посебно изражен када је ријеч о домаћим купцима. Краткорочна потраживања у 2015. години износила су 4,519 милијарди КМ и у односу на претходну годину порасла су 5,25 одсто. Тиме је поништен тренд из 2014. године када је укњижено смањење обима краткорочних потраживања.
Анализа је показала да је и у 2015. години највећи проблем привреде РС била неликвидност. Коефицијент ликвидности благо је порастао на 1,06 са 1,04 из 2014. године.
- Тај раст се може назвати симболичним ако се узме у обзир да нормалан коефицијент за одржавање текуће ликвидности износи 1,5. Из тога се види колико је Српској висок степен неликвидности, односно немогућности измирења обавеза привреде - рекао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.
Говорећи о учинку привреде у 2015. години, Благојевић је истакао да је дошло до благог напретка, али да је то још далеко од онога што је потребно да би био генерисан озбиљнији привредни раст.
- Треба нам већи раст да би резултати привреде, који су несумњиво и даље лоши, били бољи. Привреда не може направити озбиљнији искорак без побољшања пословног амбијента, растерећења у погледу смањења стопа доприноса и пореза и укидања фискалних и парафискалних намета - рекао је Благојевић.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да треба бити задовољан сваким помаком, али наглашава да би он ипак требало да буде знатно већи, јер је привреда у тешкој ситуацији.
- Морамо много радити на побољшању амбијента у реалном сектору, јер у условима овако високе ненаплативости потраживања само изузетно добре фирме могу опстати. Финансијска дисциплина је на ниском нивоу и када једна карика у ланцу плаћања пукне, то се ланчано одражава на све субјекте у привредном циклусу. Не смијемо дозволити да неликвидне фирме које не поштују законе и рокове плаћања угрожавају опстанак здравог дијела привреде, јер би то било погубно - каже Шкребић.
Извршни директор Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац каже да подаци на први поглед дјелују охрабрујуће, али да је потребно још много рада да би резултати привреде били задовољавајући.
- Привреда отежано добија кредите што смањује инвестиције и будуће приходе. Предузећа мало зарађују, приход и продуктивност по раднику су на прилично ниском нивоу, а велики број их не може наплатити потраживања, што на најбољи начин осликава перформансе наше привреде - сматра Грабовац и додаје да охрабрује чињеница да расте број извозника и да пада спољнотрговински дефицит.
Завршни рачуни
Завршне рачуне о пословању у 2015. години предала су 9.504 привредна друштва, што је за 375 или четири одсто више у односу на 2014, када је извјештаје доставило 9.129 друштава. Највећи број предузећа која су доставила извјештаје послује у области трговине - 2.964 и прерађивачкој индустрији - 1.925.
Владимир Благојевић, Привредна комора РС
Висок степен неликвидности, односно немогућности измирења обавеза највећи је проблем привреде. Треба нам већи раст да би резултати привреде, који су несумњиво и даље лоши, били бољи.
Драгутин Шкребић, Унија удружења послодаваца РС
Морамо много радити на побољшању амбијента у реалном сектору, јер у условима овако високе ненаплативости потраживања само изузетно добре фирме могу опстати.
Саша Грабовац, Удружење економиста РС - SWOT
Предузећа мало зарађују, приход и продуктивност по раднику су на прилично ниском нивоу, а велики број их не може наплатити потраживања, што осликава перформансе наше привреде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
