Заокруживањем рачуна зарађују стотине марака
БAЊAЛУКA - Тржни центри и продавнице у Републици Српској, због непостојања закона којим се прописује формирање цијена производа у апоенима који су у оптицају, заокруживањем рачуна седмично зараде и по неколико стотина марака.
Иако су у ФБиХ и већини земаља у окружењу донесени закони који обавезују трговце да цијене робе формирају искључиво у апоенима новчаница које су у оптицају, због непостојања оваквог закона купци у Републици Српској чоколаде и даље плаћају по цијени од 1,93, а литар млијека 1,84 марке, а да при томе не постоје новчанице од три или четири фенинга.
Овакви рачуни у Српској требало би да се наплаћују по систему заокруживања, које је Смјерницама о заокруживању износа за плаћање у готовинском платном промету 2007. године донијела Централна банка БиХ.
Међутим, овим Смјерницама није предвиђена контрола наплаћивања рачуна од стране инспекцијских органа, што трговци врло често користе у своју корист, а на штету купаца.
У Министарству трговине и туризма Републике Српске потврдили су да Српска нема закон који прописује да се цијене робе формирају у складу са апоенима новчаница које су у оптицају у РС.
Помоћник министра трговине и туризма Душанка Тегелтија каже да Закон о трговини РС прописује само дужност трговца да формира цијене робе у промету путем калкулације и да на основу њих истакне цијену за сваки производ.
Члан Удружења економиста РС "SWOT" Милош Тодоровић каже да при сваком заокруживању рачуна постоји могућност манипулације.
- Трговине на овај начин могу прикупити и по неколико стотина марака седмично - истиче Тодоровић и додаје да, иако је Српска у погледу законске регулативе корак испред ФБиХ, у овом случају Федерација је у предности, јер је прошле године усвојила Закон о унутрашњој трговини, којим је регулисана ова област.
Секретар Покрета потрошача Републике Српске Драгован Петровић каже да у случајевима продаје робе, чија је цијена формирана мимо постојећих апоена новчаница које су у оптицају, трговци "играју" на психолошки ефекат таквих цијена, тако да производ од 99,99 марака дјелује јефтинији, иако он у ствари кошта 100 марака, колико се и наплаћује.
У бањалучком драгстору "Синди" тврде да њихови продавци рачуне закружују у складу са Смјерницама Централне банке БиХ.
- Aко је рачун за купљену робу 2,53 марака, он се заокружује у нашу корист, док би рачун у износу од 2,52 био заокружен у корист купца - рекла је пословођа "Синдија" Зорица Опачић.
У Централној банци кажу да за сада не намјеравају ковати новчанице од једног фенинга, јер су анализе коришћења кованица апоена пет фенинга показале да то није рационално, нити би било економски исплативо.
износи заокружено
1 и 2 фенинга 0 фенинга
3 и 4 фенинга 5 фенинга
6 и 7 фенинга 5 фенинга
8 и 9 фенинга 10 фенинга
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
