Закон о приватизацији нуди радницима замјену дугова

М. МИЛУНОВИЋ
Закон о приватизацији нуди радницима замјену дугова

Конверзија дугова за плате и доприносе може се извршити уколико је 30 одсто радника у предузећу прихватило "есоп" модел приватизације, истакли у "Инвестиционо-развојној банци"

ЗAКОН о приватизацији државног капитала предвиђа "есоп" модел продаје капитала, који радницима нуди могућност да дуг за плате и доприносе замијене за акцијски капитал у предузећу.

У складу за законом, конверзија дуга у акције може да се изврши само уколико је најмање 30 одсто радника у предузећу прихватило приватизацију по моделу "есоп". Задатак менаџмента је да овај захтјев прослиједи "Инвестиционо-развојној банци", која управља државним капиталом.

- Досад је само једно предузеће предало захтјев за замјену дугова у акције. Ради се о предузећу "Aлатница - Чајавец" у којем је спроведен стечај кроз реорганизацију - речено нам је у "Инвестиционо-развојној банци" Републике Српске. У овој институцији нису имали одговор на питање колико конверзија дугова у акције помаже предузећима и колико су радници заинтересовани за то. У Комисији за хартије од вриједности напоменули су да радници који методом "есопа" постају власници акцијског капитала стичу право да тргују на берзи хартија од вриједности и да остварују добит.

- "Есоп", као метод приватизације, није у надлежности Комисије за хартије од вриједности, али са аспекта привредног развоја ово је добар начин да се предузећа ријеше старих дуговања - оцијенио је предсједник Комисије за хартије од вриједности Миодраг Јандрић.

Он је нагласио да су дугови у предузећима велико оптерећење и да је то главни разлог због којег многа од њих не могу пронаћи купца у приватизацији, ни ријешити проблем исплате повјерилаца уколико је покренут стечајни поступак.

Према подацима Конфедерације синдиката Републике Српске, највећи проблем је неријешен статус око три хиљаде радника који су били запослени у предузећима у којима је пропао покушај приватизације државног капитала, а у међувремену није покренут стечај. Другим ријечима, има много предузећа која годинама не раде и гомилају обавезе према држави и у којима радницима нису исплаћене плате и уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање у протеклих десет година.

- Камо среће да се републичка Влада раније сјетила да замијени дугове у акције. Било би сигурно мање стечајева, који су уништили бројна предузећа. Захтјев синдиката о конверзији дугова у акције и нуђење радницима да постану власници акцијског капитала стар је најмање пет година - изјавио је нашем листу предсједник Конфедерације Синдиката Републике Српске Обрад Белензада. Он је подсјетио на став Конфедерације синдиката да ниједан стечај не може донијети ништа добро и да треба настојати да се кроз измјене Закона о хартијама од вриједности и других закона, Влада створи услове за конверзију свих дуговања која су у привреди "заробила" готово милијарду марака.

- У нацрту републичког буџета треба издвојити додатна средства за стимулисање извоза, као и развој домаће производње. Буџет мора имати развојну компоненту, јер то је једини начин да ријешимо сложене проблеме у привреди и привучемо стратешке партнере - рекао је Белензада. Према његовим ријечима, замјеном дугова за плате и доприносе у акцијски капитал може се ријешити око 20 одсто дуговања у предузећима, што је велика подршка за оживљавање производње и приватизацију.

AДМИНИСТРAЦИЈA

У Конфедерацији синдиката сматрају да привреда ради минималним капацитетима и да је приоритет Владе да предузме све мјере с циљем оживљавања производње и отварања нових радних мјеста.

Обрад Белензада је истакао да му посебно сметају приче да се смањује незапосленост, а у суштини само се пријављују радници који су код послодаваца били ангажовани на црно.

Од 40 хиљада индустријских радника, готово половина не ради, што је забрињавајуће. Белензада је упозорио и на проблем прекобројне државне администрације, "што се најбоље може видјети у Влади, фондовима и дирекцијама, гдје свако одјељење има свог портпарола".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана