За њемачки пакт гласало 25 земаља
БРИСЕЛ - Укупно 25 држава Европске уније, све осим Британије и Чешке, усвојило је споразум о фискалном пакту којим се уводе строже мјере заједничке европске буџетске дисциплине, а који је наметнула Њемачка.
Те двије земље резервисане су према пакту који намеће строге мјере штедње за земље које претендују на приступ 500 милијарди евра вриједном стабилизационом фонду, који треба да им омогући приступ повољним кредитима.
Велика Британија заправо је одбила учешће у фискалном пакту још прошлог мјесеца, а један неименовани британски дипломата рекао је да се Лондон пакту противи јер то "економски угрожава државу", пренијеле су агенције.
Представници Чешке, послије више од седам часова расправе, одлучили су да се врате у Праг на консултације, а како наводе поједини извори, Чешка најављује и могућност да се о споразуму грађани изјасне на референдуму.
Предсједник Француске Никола Саркози објашњава да чешки премијер из уставних разлога није желио да се прикључи будућем фискалном пакту.
Чешки премијер Петр Нечас рекао је да одбијање Чешке да потпише нови споразум о буџетској одговорности не мора да буде заувијек, а Праг би могао да се прикључи касније.
Њемачки канцелар Aнгела Меркел поздравила је одлуке донесене на ванредном самиту, истичући да је то заиста "изузетно достигнуће".
Британски премијер Дејвид Камерон рекао је да договор о буџетској стабилности не производи никакве обавезе за Велику Британију, али ће Лондон наставити да прати мјере које Унија усваја ради "увођења реда" у зони евра.
Он је исмијао одлуку Саркозија да једнострано опорезује финансијске трансакције, оцијенивши да ће Велика Британија захваљујући тој одлуци моћи да отвори врата доласку "многих француских банака".
- Невјероватно је да неко може учинити тако нешто - рекао је Камерон у вези са Саркозијевом одлуком да уведе тај порез не чекајући пристанак европских партнера.
Предсједник ЕУ Херман ван Ромпеј је рекао да је одржани самит ЕУ најважнија фаза у борби са актуелном дужничком кризом.
Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је, пак, рекао да је улог у борби против кризе стављен не на краткорочне, већ на фундаменталне мјере.
Пакт предвиђа кресање буџетског дефицита на испод три одсто, а земље које пробију тај плафон не само да не могу да рачунају на стабилизациони фонд већ могу бити тужене пред Европским судом због пробијања буџетског дефицита.
Грчка се спасила тутора
Тема самита је и Грчка, која преговара са банкама о отпису дуга од 100 милијарди евра. Паралелно с тим, Њемачка се опире давању обећане помоћи Aтини у износу од најмање 130 милијарди евра, без појачане контроле финансијске политике те земље.
Власти у Берлину предложиле су да Грчка буде стављена под европско туторство с правом вета на буџетске одлуке Aтине. Међутим, тај приједлог је наишао на противљење Грчке, али и неких чланица ЕУ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
