За кикирики из Дубице потребно тржиште
КОЗАРСКА ДУБИЦА - Да је тло под овим дијелом неба погодно за разне врсте биљака, па чак и оне чија производња није својствена нашим крајевима, потврђује примјер младог Горана Чолића из Козарске Дубице који је прошле године на плодној равници подно Саве успјешно узгојио кикирики, који планира да сади и даље уколико пронађе тржиште и сталне купце.
Овај двадесетпетогодишњи младић, који је по струци керамичар и нема никаквог додира са пољопривредном производњом, дошао је на идеју да засади кикирики знајући да то у БиХ нико не ради.
У тој култури, која је својствена топлијим крајевима, угледао је шансу за стицање додатног профита.
- Моја мајка дуже од 15 година за кућне потребе сади кикирики и знао сам да он код нас може успјети. Са дјевојком Бранком Жујић договорио сам се да узмемо сјеме од маме и за себе засадимо једну парцелу те се опробамо у производњи, надајући се да ћемо имати тржиште будући да кикирики, колико је мени познато, у БиХ нико не узгаја. И прошле године смо план преточили у дјело засијавши око два дунума. На наше изненађење, производња је била успјешна, а принос је достигао око 400 килограма кикирикија у љусци, баш онаквог какав купујемо у маркетима - прича Чолић за “Глас”.
Додаје да производња уопште није захтјевна те да је радио по мајчиним упутствима.
- Она ме је упутила како и шта да радим, а дио потребних информација пронашао сам и на интернету. Узгој биљке креће у прољеће, у мају када прођу касни мразеви. Воли плодно растресито земљиште па сам циљано изабрао парцелу поред ријеке Саве. Узгој биљке је најсличнији као код кромпира и вади се из земље у деветом мјесецу, након чега се суши - навео је Чолић и истакао да су га мајске поплаве ове године омеле, те да прољетос није успио да уђе у нови циклус производње.
Истиче да му наруку није ишло ни тржиште, јер заинтересованих за кикирики произведен у Козарској Дубици готово да и нема. Више је, прича овај млади Дубичанин, подијелио него што је успио продати.
- Јако га је тешко продати. Људи су скептични, навикли на кикирики из продавнице који се узгаја питај бога гдје, сумњају да се код нас уопште може произвести. Мада, истини за вољу, нисам се претјерано ни потрудио да робу пласирам на тржиште. Само сам огласио продају на интернету, а цијена је била осам КМ по килограму. Са фирмама које се баве откупом нисам контактирао - наводи Чолић.
Уколико би пронашао сигурне купце, овај млади Дубичанин из села Демировац планира да и идуће године засади кикирики.
- Много је отежавајућих околности на мом путу, али имам вољу и жељу да радим. Немам сушару и кикирики сам сушио на сунцу, а потом у мрежастим врећама на ваздуху. Немам чак ни машину за паковање нити сопствено земљиште, већ га морам изнајмити - испричао је Чолић.
Поријекло биљке
Кикирики припада породици махунарки и потиче из Јужне Америке, одакле су га Шпанци донијели у Европу у 15. вијеку.
До првих деценија 20. вијека углавном је коришћен као сточна храна, а највећи свјетски произвођачи кикирикија данас су Кина, Индија, Нигерија, САД и Израел.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
