Зашто је у БиХ утростручена вриједност увоза злата

Приликом увоза злата, према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја септембра ове године наплаћене су дажбине у износу од 281.324 марке. 

У исто вријеме лани, показују подаци УИО БиХ, увезено је злато у вриједности од 561.669 марака, док је на дажбине отишло 96.350 КМ. 

Овог племенитог метала у разним облицима највише је, како је наведено, стигло из Италије, затим Словеније, Кине и Њемачке. 

Трговци накитом широм Српске тврде да цијене злата константно расту, због чега су и они принуђени да прате кретања на свјетским берзама, што се дјелимично одразило и на потражњу. Они који пазаре ову робу углавном то, кажу трговци, чине у традиционалним приликама попут бабина и вјенчања.

Директор бијељинске златаре “Шкорпион” Драган Лукић рекао је за “Глас Српске” да је цијена злата вишеструко скочила. 

- Грам злата прошле године је био око 90 марака, међутим, сада се не може наћи испод 180 КМ. Цијена злата је у року од годину дана драстично скочила и неко ко је за 100 марака лани могао да купи грам, данас не може ни пола - истакао је Лукић и додао да неко ко је лани уложио у златни накит данас има готово три пута вреднији комад.

Власник златаре “Шарм” у Бањалуци Саша Коштица истакао је да су у протеклих девет мјесеци имали мање посла него лани те да грађани купују најситнији накит, најчешће дукате. 

- Грам злата тренутно кошта 180 марака, што је за тридесетак марака више у односу на лани. Узимајући у обзир ситуацију у свијету, становници су доста опрезнији приликом трошења новца, купују само оно што морају - казао је Коштица и додао да ће, како ствари тренутно стоје, цијена злата и даље расти.  

Да цијена злата неће остати на овом нивоу, тврди и сувласник требињске златаре “Рубин” Рашо Нинковић. Према његовим ријечима, грам злата у Требињу се креће од 160 до 170 марака. 

- Потражња није ни близу као прошле године, али кад све око себе сагледамо, не можемо рећи да нисмо задовољни продајом. Срећа је у томе што граничимо са Хрватском и Црном Гором, гдје је злато доста скупље, због чега нам доста купаца долази из комшилука - казао је Нинковић и додао да највише продају минђуше, огрлице, као и други накит до 500 марака.

Штедња

Према ријечима економисте Марка Ђоге, наш народ нема навику да штеди у злату или другим племенитим металима.

- Чисто сумњам да се ови производи купују да би се чували у банци или слично. Ови скупоцјени производи се увозе и купују у чисто луксузне сврхе или га купују фирме које се баве производњом накита. Увоз злата не говори о економији БиХ - сматра Ђого.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.