Врела вода ресурс који пропада
БАЊАЛУКА - Република Српска располаже значајним геотермалним потенцијалом, али искористивост овог природног ресурса тренутно је минимална, а разлог су, тврде стручњаци, обимна истраживања и скупе инвестиције које би претходиле успостављању система за гријање и реконструкцији постојеће топлотне мреже у градовима и општинама.
У Европској унији око 400 топлана за гријање користи геотермалну енергију, а процјене су да ће до 2030. године због бројних бенефита више од 1.000 њих прећи на овај вид гријања. Трагом те приче питали смо стручњаке какви су потенцијали Републике Српске на том пољу.
У Републичком заводу за геолошка истраживања кажу да око 75 одсто територије Српске карактеришу повољни геотермални услови те да тренутне могућности производње енергије из геотермалних бушотине на територији Српске износе око 40 MWth. Према грубим оцјенама, наводе у Заводу, користе се свега двије петине расположивих потенцијала, а као најперспективније подручје издваја се Семберија.
- На основу резултата добијених претходно изведеним истраживањима на територији Бијељине могу се захватити воде температуре изнад 110 степени Целзијуса. Током 2018. године радили смо анализу топлотног тржишта и могуће конверзије топлотне станице у Бијељини у геотермалну, која је најперспективнија за трансформацију. Међутим, то није лако изводљиво, изискује велики новац, али сигурно да се у будућности мора ићи у том правцу - истакао је инжењер геологије у Заводу Урош Јурошевић.
Поред Семберије Јурошевић каже да се издваја и зона офиолитског појаса од истока до крајњег запада Српске, односно од Вишеграда до Новог Града.
- У источном дијелу термалне воде се користе само на подручју Вишеграда, а извори термалних или термоминералних вода су регистровани и на подручју Милића, Шековића, Рогатице, Теслића, Прњавора, Лакташа, Бањалуке и Приједора. Са значајним потенцијалом издваја се бањалучки регион, који је друго приоритетно подручје - прича Јурошевић.
Према његовим ријечима 2011. године је потписан меморандум о геотермалним истраживањима бањалучког басена између исландске компаније “Манвит” и града, као и концесиони уговор за истраживања, потписан са Владом Српске, али истраживања никада нису започета.
- Кључ за већу искориштеност овог потенцијала лежи у даљим истраживањима. Неопходно је избушити дубоке бушотине, како у поменутим регионима тако и на осталим перспективним локацијама. Позитиван примјер је Хрватска, која је кроз приступ различитим ЕУ фондовима започела бушење више дубоких бушотина које ће имати намјену и за производњу струје - казао је Јурошевић и навео да се према сазнањима на подручју Вишеграда тренутно врше истраживања.
Када је у питању еколошки аспект Јурошевић каже да би у сектору топлификације приоритет требало дати коришћењу обновљивих геотермалних ресурса, јер су бенефити немјерљиви по животну околину.
- Када је у питању финансијски аспект, ситуација је другачија, прије свега због значајних инвестиција за успостављање система којем претходе бушења, реконструкција постојеће мреже и слично, али генерално ови пројекти спадају у оне са високим повратом улагања. Посебно се истичу трошкови производње након потенцијалног успостављања система који би у поређењу са тренутним били минимални - казао је он.
Закон
У Републичком заводу за геолошка истраживања кажу да је у Српској експанзија увођења нискотемпературних система за гријање, али будући да они нису обухваћени законском регулативом, не постоје прецизни подаци о броју система који су успостављени.
- У наредном периоду биће повучени одређени кораци да би законски било регулисано увођење ових система гријања, прије свега због успостављања одговарајућег регистра - рекли су у Заводу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
