Војин Митровић за "Глас": Пад потражње је со на рану
Технолошки напредак и људски капитал су кључни фактори за успјех привреде, али и за превазилажење изазова који угрожавају домаћу прерађивачку индустрију, јер само модерно опремљена предузећа могу премостити недостатак наруџби тако што ће се специјализовати за производњу нових производа или унаприједити пружање услуга.
Истакао је ово у интервјуу за “Глас” министар привреде и предузетништва РС Војин Митровић осврћући се на отежане услове пословања и негативне статистичке показатеље које биљежи домаћа индустрија од почетка године.
- Наша прерађивачка индустрија, која представља и носилац развоја наше привреде, суочава се са бројним изазовима. Пословање најзначајнијих сектора угрожено је смањењем наруџби од иностраних партнера, због чега је потребна већа подршка за набавку нове опреме и технологије - рекао је Митровић и додао да је у надлежности министарства на чијем је челу дио прерађивачке индустрије, међу којима су, између осталог, сектор металне и електроиндустрије, производња папира те индустрија текстила и коже.
ГЛАС: Како оцјењујете стање у домаћој прерађивачкој индустрији?
МИТРОВИЋ: На макроекономске показатеље прерађивачке индустрије значајно су утицала глобална кретања, односно општа инфлација, пад укупне економске активности и потражње. Ту је и конкуренција на тржишту, првенствено из азијских земаља, као и утицај кризе узроковане ратним дешавањима у Украјини и на Блиском истоку. Смањење потражње на тржиштима главних трговинских партнера Српске утицало је на пад обима индустријске производње, а истовремено је забиљежено смањење обима спољнотрговинске размјене и раст спољнотрговинског дефицита. Поред наведених проблема, прерађивачку индустрију оптерећују и они с којима се сусрећу дуже вријеме, застарјелост производних технологија и процеса, недостатак обртних средстава, проблеми са ликвидношћу те недостатак квалитетне радне снаге.
ГЛАС: Да ли су привредници тражили помоћ у превазилажењу кризе од Владе РС и у којим гранама је најтежа ситуација?
МИТРОВИЋ: Није било посебних захтјева за помоћ упућених ка министарству, а најтежа ситуација је у индустрији текстила, одјеће и коже, која се односи на лон послове, јер су изузетно осјетљиви на флуктуирајућу понуду и потражњу на европском тржишту.
ГЛАС: Има ли сектора који нису погођени кризом?
МИТРОВИЋ: Раст индустријске производње током осам мјесеци ове године остварило је неколико сектора који су у надлежности министарства. То су, између осталог, производња електричне опреме, производња машина и опреме, рачунара, електронских и оптичких производа, те производа од гуме и пластичних маса.
ГЛАС: Прогнозе привредника нису оптимистичне ни за наредну годину. Може ли им Влада РС помоћи да пронађу купце на новим тржиштима?
МИТРОВИЋ: Излазак на нова тржишта у условима глобалне кризе и одређеног пада потражње у европским земљама је изузетно изазован за малу привреду, која нуди ограничене количине робе и капацитете за брзо прилагођавање. Ипак постоје инструменти којима се може унаприједити наш извозни потенцијал, међу којима је институционална помоћ у повезивању са новим партнерима.
ГЛАС: Колико новца је ове године Влада РС дала привреди кроз разне програме подршке?
МИТРОВИЋ: Сходно буџету спроводимо континуирано системске мјере подршке привреди кроз неколико програма. На име подстицаја за директна улагања у периоду од 2019. до 2023. године издвојена су 38,52 милиона КМ. С обзиром на то да су у претходној години додијељени подстицаји за инвестициона улагања постигли одговарајуће ефекте и оправдали очекиване резултате, у овој години за те намјене планирана су 14,4 милиона КМ. За дигиталну трансформацију, техничке иновације, организацију сајмова, заједничко учешће на сајму и очување старих, умјетничких заната и домаће радиности у периоду 2021 - 2023. година издвојено је 2,6 милиона КМ.
ГЛАС: Индустрија биљежи пад запослених, а најављено је и додатно смањење броја радника. Шта Влада ради када је ријеч о том питању?
МИТРОВИЋ: Поред технолошког унапређења кључно је да расту плате у реалном сектору. Настављамо са пружањем подршке привредним субјектима кроз подстицај за повећање плата. Од јула 2019. до децембра 2023. године одобрени су подстицаји за повећање плата радника у укупном износу од 72,78 милиона КМ. У току је обрада захтјева за период од јануара до јуна ове године, а буџетом за 2024. обезбијеђено је 15,5 милиона КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
