Влада разматра смањење намета
БAЊAЛУКA - Влада РС размотриће захтјев Привредне коморе РС за поновним увођењем неопорезивог дијела личног дохотка од 250 марака, рекао је у петак послије тематске сједнице Коморе премијер РС Aлександар Џомбић.
На сједници је разматрана реализација Економске политике за 2011. годину, а осим премијера РС сједници су присуствовали и ресорни министри.
- Привредници су упутили захтјев за увођење неопорезивог дијела плате од 250 марака. То ћемо узети у разматрање и евентуално овај захтјев уградити у економску политику за идућу годину - нагласио је Џомбић.
Говорећи о мјерама из Економске политике које су до сада спроведене, Џомбић је истакао да је Влада до сада усвојила пет измјена и допуна закона и потпуно их усагласила са Привредном комором, а да је значајан броја аката у току.
Потпредсједник Скупштине Привредне коморе РС Радован Пазуревић истакао је да су мјере које је Влада предузела до сада биле позитивне, али да су привредници имали и низ примједби.
- Тражили смо да се неопорезиви дио личног дохотка од 250 марака који је почетком ове године укинут поново уведе. Надам се да ће Влада наћи начина и средстава да ту мјеру спроведе - истакао је Пазуревић.
Већински власник Дрвне индустрије "Шипово" Милан Ковач нагласио је да Влада мора радити на смањењу стопа пореза и доприноса, али да би и враћање неопорезивог дијела плате било јако значајно.
У анализи економских посљедица повећања стопа пореза на доходак и доприноса у РС, чији је аутор Удружење економиста РС - SWOT наведено је да повећање оптерећења на плате, поред утицаја на пад конкурентности РС може изазвати и друге негативне ефекте, попут повећања незапослености, смањења зарада и дугорочне стопе привредног раста и повећања утаје пореза.
- Креатори економске политике у РС посегнули су за мјером која одступа од добре праксе већине земаља, које су као мјере фискалне консолидације углавном смањивале буџетску потрошњу или повећавале индиректне порезе у најчешћим случајевима ПДВ-а и акцизе - наведено је у анализи.
Фондови
Пазуревић је нагласио да је једна од веома битних и честих примједби привредника то што фондови не рефундирају послодавцима средства у оном износу у којем они то уплаћују.
- Међутим, директори фондова кажу да привреда дугује њима, па се поставља питање колико контролни органи испуњавају своје обавезе - истакао је Пазуревић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
