Високе цијене квадрата смањиле потражњу

Данијела Бајић
Високе цијене квадрата смањиле потражњу

БАЊАЛУКА - Цијене квадрата, које незаустављиво расту и све слабија куповна моћ становништва успорили су продају непокретности на подручју Српске, гдје су у првом полугодишту ове године пазарене некретнине у укупној вриједости од 562,46 милиона марака што је за око 35 милиона КМ мање у односу на исти период лани.

Према подацима Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове (РУГИПП), од почетка године до краја јуна у Српској је регистровано укупно 8.654 купопродајних уговора, у којима је прометовано 17.926 непокретности. Најскупљи стан у Српској ове године, према подацима РУГИП-а, продат је за 507.110 КМ и налази се у Бањалуци.

- Површина тог стана, како је саопштено из РУГИП-а, износи 133,45 метара квадратних и налази се у објекту изграђеном ове године, а уз њега продата је и помоћна просторија, у виду оставе, при чему укупна остварена цијена у уговору износи 511.840 КМ – казали су у РУГИП-у.

Цијена најскупље прометоване куће у Српској, површине од 341 метра квадратног, са земљиштем уз објекат површине од 7.216 метара квадратних, била је 550.000 КМ и евидентирана је у Лакташима.

Када је ријеч о пословном објекту, цијена најскупљег износила је 1,52 милиона марака и он се налази у Бањалуци, при чему је његова површина 359,3 метра квадратна, док је површина земљишта уз објекат 463 метра квадратна.

- Цијена најскупљег прометованог пословног простора износила је 2,34 милиона КМ и евидентирана је у Источном Сарајеву, а његова површина је 724,39 метара квадратних - рекли су у РУГИП-у, додајући да је од оснивања Регистра цијена непокретности 1. јануара 2017. године до 30. јуна ове, забиљежен промет непокретности вриједности од око шест милијарди КМ.

Предсједник надзорног одбора Удружења посредника у прoмету некретнина Манојло Поповић истакао је за "Глас Српске" да су цијене квадрата у Српској прецјењене, што је један од разлога пада потражње.

- Цијена квадрата је три - четири пута виша него што је била прије годину - двије. Најскупљи стан прије три године године у Бањалуци је коштао 3.000 марака по квадрату, а у наредном периоду, како је кренуло, за те паре неће се моћи наћи ни у старој градњи – казао је Поповић.

Додао је да би цијене некретнина у Српској требало ограничити, јер квадрат од 7.000 КМ, колико кошта на појединим мјестима, не вриједи више од 4.000 марака.

- Потражња за некренинама ове године у односу на исти период лани опала је за сигурно и до 40 одсто - рекао је Поповић, који је уједно и власник Агенције за некретнине "Сензор".

Велику пометњу на тржишту некретнина у Српској праве агенти, који, како каже Поповић, ничу као гљиве послије кише и раде на дивље, чему треба стати у крај.

Према ријелима економисте Марка Ђоге, цијене некретнина у Српској ни близу не прате раст плата.

- Имали смо ситуацију да је цијена квадрата у једној години скочила за 50 одсто, а корекције је било и прошле године, тако да је данас свака некретнина за 70 одсто скупља у односу на крај 2021. године - казао је Ђого, додајући да пад потражње из тог разлога уопште није изненађујући.

ГАРАЖА И ЗЕМЉИШТЕ

Најскупља прометована гаража у објекту у Српској била је у Бањалуци са цијеном од 68.746 КМ и површином од 55,7 метара квадратних, док је цијена најскупљег прометованог гаражног мјеста са површином од 12 квадрата у објекту, који се такође налази у граду на Врбасу, износила 50.000 КМ.

Цијена најскупљег прометованог грађевинског земљишта од 4,3 милиона КМ површине од 4.748 метара квадратних евидентирана је у Бањалуци. Најскупље прометовано пољопривредно земљиште од 90.000 КМ, површине 43.886 метара квадратних било је у општини Шамац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана