Висока провизија мучи и трговце и потрошаче
Бањалука - Банке у Српској за свако провлачење картице приликом плаћања на ПОС терминалима зарачунавају високу провизију трговцима, а на крају највећи дио тог трошка плаћају потрошачи на које га продавци преваљују кроз повећање цијене робе.
Нови трендови плаћања на почек и уласком у минус стигли су на велика врата и на наше тржиште па је све већи број становника Српске који рачуне у маркетима, бутицима, ресторанима или хотелима плаћају без употребе готовине. Готовина је још доминантан вид плаћања, али трговци су приморани на успостављање ПОС терминала како не би остали без купаца који преферирају плаћање "пластиком".
Банке трговцима за инсталирање, коришћење и одржавање ПОС терминала приликом сваке трансакције узимају значајну провизију правдајући је слабом куповном моћи становништва које картицама плаћа углавном ситне рачуне за које банка има велики трошак. Уз помоћ картица се врши и одгођено бескаматно плаћање што, са становишта банке, представља бескаматни кредит или позајмицу. Иако крајњи купац директно не плаћа ову провизију приликом провлачења картице чињеница је да трговци своје трошкове зарачунавају у крајњу цијену производа или услуге.
- Због конкуренције сам морао инсталирати ПОС терминал, али сам се суочио и са високом провизијом. Како сав терет не би пао на мене било је неминовно да дио пребацим на купце кроз цијену производа. Послујемо у тешким условима због све веће присутности великих тржних центара и сваки намет нас угрожава, јер су нам марже већ на минимуму - казао је власник једне трговине у Бањалуци.
Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић каже да висина провизије на безготовинско плаћање зависи искључиво од договора банке и трговца и пословне стратегије банке.
- Не постоји законска регулатива која би банкама ограничила провизије. Безготовинско плаћање постаје све популарније и с обзиром на то да не могу побјећи једни од других присиљени су на договор на обострано задовољство - каже Мишић.
Банкарске провизије на картично плаћање робе и услуга у земљама ЕУ знатно су ниже него у БиХ. Од децембра прошле године цијена коришћења ПОС терминала коју плаћају трговци у ЕУ ограничена је на свега 0,2 до 0,3 одсто, док трговци у Финској не плаћају провизију. Сличан примјер слиједи и Србија јер је у припреми нацрт закона којим би садашње провизије изнад три одсто биле смањене чиме би потрошачи и мали трговци били заштићени.
- Логично је да су у БиХ ове провизије више у односу на ЕУ јер смо ми мало тржиште на коме се остварује и вишеструко мањи број трансакција - каже Мишић и додаје да и у БиХ ипак постоји простор за рационализацију.
Банке у Српској инсталирале су до краја јуна 4.535 ПОС терминала за безготовинско плаћање, а њихов број је порастао за 23 у односу на крај 2015. године.
Угрожени мали трговци
Купци у малим продавницама и киосцима неријетко остану без цигарета, новина, жвака и других ситница због немогућности плаћања картицом јер трговине са мањим обимом промета углавном немају инсталиране ПОС терминале. Власници ових радњи кажу да немају интерес за увођење терминала за безготовинско плаћање јер би им ионако мале марже додатно пале.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
