Вишемилионске штете нису опаметиле привреднике: Иста грешка поново води у минус
БАЊАЛУКА - Бројни привредници који су коначно почели да се извлаче из кризе коју је изазвала пандемија вируса корона у зиму ће, по свему судећи, ући сабирајући штете настале од поплава, с обзиром на то да многи нису осигурали имовину ни након седам година од катастрофе која је тада запљуснула БиХ.
Директна и индиректна штета након поплава 2014. године, према неким процјенама била је већа од милијарду марака, а донекле је санирана кроз једнократну помоћ. С обзиром на то да је и тада велики број објеката, предузећа и пољопривредних газдинстава био неосигуран, штета никада није у потпуности надокнађена. Већ неколико дана готово исти проблеми потресају привреднике у Источној Илиџи, Трнову и Палама, а директорица Подручне привредне коморе Источно Сарајево Винка Мићић истиче да је неколико предузећа у Источној Илиџи поплављено, те да је процјена штете у току.
- Ове поплаве нас опомињу да против природе не можемо ништа осим да се заштитимо и осигурамо имовину. Надам се да ће локалне заједнице и Влада РС изнаћи средства да помогну да се настала штета бар дјелимично санира - рекла је Мићићева.
Да су ове поплаве на неки начин опомена за нека будућа времена сагласан је и предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић, који истиче да је тешко дефинисати плавна подручја и да је свему потребно веома студиозно приступати.
- И свако урушавање инфраструктуре утиче на привредне активности. Привредници би морали да воде рачуна и о аспекту заштите имовине и да се прецизно зна шта је и како заштићено, да би могли да наплате штету. У неким претходним поплавама било је ситуација да не могу да наплате штету, јер су осигурани од пуцања цијеви или прокишњавања кровова, али не и од поплава ове врсте. Ни сада сигурно није ништа боље - рекао је Ћорић и додао да ће након што локалне комисије обаве посао на терену слика о посљедицама посљедњих поплава бити јаснија.
Огњен Алексић из Института за осигурање у Бањалуци каже да се осигурање имовине домаћинстава свело углавном на оно што банке због хипотека инсистирају, а ништа боља није ни када је ријеч о пољопривредним газдинствима и предузећима.
- Замислите да су нас задесиле поплаве док је пшеница још на њивама, штета би била двострука, од уништених усјева до недостатка хране. Све оно што се субвенционише из буџета морало би бити заштићено, а у пољопривреди су подстицаји највећи. Овај тренутак је опомена да је крајње вријеме да се уради национална стратегија да сва имовина и државна и приватна буде осигурана, јер краткорочна помоћ не рјешава проблем - истакао је Алексић. Подсјећајући да је једном домаћину у овим поплавама настрадало 120 оваца истиче да је свако грло које доприноси производњи млијека или меса потенцијал за осигурање. Алексић каже да је ово добар тренутак да се струка, привреда и политика договоре и да се иде у правцу креирања стратегије која би сигурно дугорочно имала велики значај.
Рачуница јасна
Огњен Алексић појашњава да је трошак осигурања хиљадама пута мањи од вриједности онога што се осигурава.
- Примјера ради, осигурање стана од око 50 квадрата са укљученим и ризиком од земљотреса, не кошта више од 150 марака годишње. То је мање од 50 фенинга дневно да се осигура имовина вриједна 130.000 марака тако да је рачуница јасна - појаснио је Алексић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
