Више цијене на домаћем и страном тржишту

Посматрано по намјени потрошње, у марту у односу на фебруар цијене интермедијарних производа у просјеку су више за 0,5 одсто, цијене капиталних производа више за 0,2 одсто, а цијене нетрајних производа за широку потрошњу више су за 0,1 одсто.

Цијене трајних производа за широку потрошњу у просјеку су ниже за 0,4 одсто и цијене енергије су ниже за 0,1 одсто.

Посматрано по подручјима индустријске производње, у марту у односу на фебруар цијене у прерађивачкој индустрији у просјеку су више за 0,3 одсто, цијене у сектору вађења руда и камена у просјеку су ниже за 0,4 одсто, док су цијене у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у просјеку су остале на истом нивоу.

Цијене произвођача индустријских производа из Српске на страном тржишту у марту године у односу на фебруар у просјеку су више за 0,2 одсто.

Посматрано по намјени потрошње, у марту у односу на фебруар цијене интермедијарних производа у просјеку су више за 0,8 одсто, цијене капиталних производа више су за 0,6 одсто, а цијене енергије у просјеку су ниже за 1,7 одсто.

Цијене нетрајних производа за широку потрошњу су ниже за 0,9 одсто, док су цијене трајних производа за широку у просјеку у просјеку су остале на истом нивоу.

Посматрано по подручјима индустријске производње у марту у односу на фебруар, цијене у прерађивачкој индустрији у просјеку су више за 0,3 одсто, цијене у сектору вађења руда и камена у просјеку су ниже за 0,7 одсто, док су цијене у производњи и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром и климатизација у просјеку су остале на истом нивоу.


Економиста Душко Ђорђевић, који се бави анализом трошкова и цијена, рекао је Срни да су међу главним факторима који утучу на цијене индустријских производа кретање цијена базних метала и енергената на свјетским берзама, а да када је ријеч о БиХ, систем валутног одбора.

"Тај систем по којем је курс конвертибилне марке фиксан у односу на евро доводи до тога да има неке одређене погодности, и то код увоза робе, првенствено робе широке потрошње, али је то велики проблем за наше извознике јер им је сужен жманеварски просторж да би били цјеновно конкурентни осталим страним понуђачима на ино тржиштима", навео је Ђорђевић.

Према његовим ријечима, фиксан курс између марке и евра ствара додатне губитке извозницима, те, узимајући у обзир трошкове производних капацитета који су фиксни и велики, доводи до тога да су послодавци принуђени да смањују наредну врсту трошкова, а то су трошкови радне снаге.

"То се, углавном, одражава на плате запослених, а видљиво је то колика су примања у извозним дјелатностима, а у Српској су то кожа, обућа текстил, као и дрвна и дрвопрерађивачка индустрија, у односу на просјечна примања", навео је Ђорђевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.