Већи лимит за бољи положај занатлија

Анита Јанковић Речевић
Већи лимит за бољи положај занатлија

БАЊАЛУКА - Повећање прага и начин опорезивања малих предузетника у Републици Српској зависиће о анализи промета и висине прихода занатлија у коју ће надлежни имати увид након примјене новог система фискализације чије успостављање се очекује крајем фебруара ове године.

Наиме, након недавног повећања прага за улазак у систем ПДВ-а са 50.000 на 100.000 КМ, у јавности се почело говорити и о потреби повећања прага за остваривање статуса малог предузетника те неопходности измјена Закона о порезу на доходак РС, јер би то побољшало положај занатлија.

У Министарству финансија РС кажу за “Глас” да одређивање прага малог предузетника, који тренутно износи 50.000 КМ, зависи од више фактора, наводећи да тај износ није повезан са прагом за регистрацију ПДВ обвезника. Наводе да Закон о порезу на доходак прописује обавезу плаћања пореза на доходак за обвезнике који остварују приход од самосталне дјелатности, односно приход од предузетничке дјелатности, пољопривреде, шумарства, риболова и самосталних занимања.

- Порески обвезници плаћају порез на доходак од самосталне дјелатности по стопи од десет одсто на основицу коју чини разлика између прихода и расхода насталих обављањем самосталне дјелатности, а мали предузетник је лице које обавља самосталну дјелатност са укупним годишњим приходом до 50.000 КМ и не остварује приход заједничким обављањем дјелатности. Они који испуњавају те услове могу изабрати да плаћају порез по стопи од два одсто на укупан приход, али не мање од 600 КМ годишње - казали су у Министарству финансија.

Појашњавају да лице која испуњава услове за малог предузетника сваке године бира да ли ће порез плаћати као мали предузетник или као предузетник.

- Праг од 50.000 КМ је праг у оквиру којег се предузетници могу, али и не морају опредијелити да плаћају порез на укупан приход, не на основицу коју чини разлика прихода и расхода. Преласком прага од 50.000 КМ предузетник плаћа порез према општој стопи и на основицу коју чине приходи умањени за расходе. Примјена новог система фискализације послужиће, између осталог, и за праћење промета предузетника, висине прихода, а у односу на податке о промету опредијелићемо се и о висини прага, пореза и начину опорезивања малих предузетника - истакли су у Министарству финансија.

Предсједница Занатско-предузетничке коморе регија Бањалука Жана Арсић каже за “Глас” да ће у садашњима условима пословања већина малих предузетника за шест мјесеци рада изгубити тај статус.

- Нови систем фискализације креће тек за два мјесеца, а док се буду знали први резултати и процјене система самостални предузетници ће бити у великом проблему. Ми смо због мањег пореза и изабрали да послујемо у форми малих привредника, не желимо то да изгубимо. Уколико праг не буде повећан, то ће многе отјерати у сиву зону или ће затворити радње и отпуштати раднике - рекла је Арсићева и додала да је већ требало да надлежни имају спремне измјене Закона о порезу на доходак. 

Измјене поменутог закона предложио је и Клуб посланика ПДП-а у Народној скупштини РС, односно повећање прага за остваривање статуса малог предузетника са 50.000 на 100.000 КМ.

Усклађивање

У Министарству финансија РС појашњавају да Закон о порезу на додату вриједност и Закон о порезу на доходак уређују потпуно другачију материју због чега се ни садржински ни према хијерархији правних прописа не могу усклађивати, посебно узимајући у обзир уставну подјелу надлежности у БиХ.

- Закон о ПДВ уређује опорезивање потрошње, то је индиректни порез, док се Законом о порезу на доходак уређује опорезивање имовине остварене у виду дохотка, односно личног примања, самосталне дјелатности, капитала, капиталних добитака, осталог дохотка, дохотка од ауторских и права сродних ауторским правима - навели су у ресорном министарству.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана