Вата стиже са Филипина, кашике из Азербејџана
БАЊАЛУКА - Вата, папир, алат, кашике и виљушке, часовници те разни производи од коже само су неке од ствари које је БиХ у овој години увезла са занимљивих дестинација попут Филипина, Азербејџана и Бангладеша.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, из Филипина су за девет мјесеци ове године увезени часовници и дијелови за њих у вриједности већој од 131.000 марака. Са тамошњег тржишта стигла је и вата и то 36 килограма. Када је ријеч о извозу, из БиХ је на Филипине пласирано највише уља и масноће биљног и животињског поријекла и то у износу који премашује 9,2 милиона КМ. Фармацеутски производи окосница су размјене између БиХ и Азербејџана. Извоз те врсте робе за девет мјесеци ове године износио је око 300.000 КМ, а увоз око 256.000 марака. Из те земље на домаће тржиште стизале су и електричне машине, алати, кожарски производи те кашике и виљушке.
Из Бангладеша на домаће тржиште стижу одјећа, фармацеутски производи, разни производи од коже, какао, али и керамика, књиге и слике. Из Бангладеша је до септембра ове године увезено више од 188.000 килограма разне робе у вриједности више од четири милиона марака.
Размјене је било и са Ел Салвадором, гдје је БиХ извезла производе од каучука и гуме, а увозила је гвожђе и челик и производе од тих материјала, као и са Таџикистаном одакле су, између осталог, стизале играчке и друштвене игре, те теписи.
Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да неке ствари које смо некада производили, сада више не правимо, јер немамо економску оправданост за то.
- Увоз артикала који се производе у другим земљама, у милионским серијама, гдје они могу имати конкурентну цијену данас је оправдан - казао је Љубоја.
Поготово, ако се ради, како додаје, о полупроизводима или производима ниског степена обраде, те ниске додатне вриједности самог производа.
- То што увозимо производе из неких земаља које до јуче нису могле да нам конкуришу ни у каквом смислу не треба да нас збуњује. Треба да се базирамо да и ми производимо робу са вишим степеном обраде - казао је Љубоја. Објаснио је да нажалост, постоје случајеви да увозимо нешто што можемо и сами да производимо, али то је превасходно, како наглашава, везано за механизам понуде и тражње.
- Ако имате у понуди робу која задовољава оне потребе које купац тражи за нижу цијену, онда морате бити свјесни да ће ту робу неко да купи без обзира на то да ли се ради о домаћој или иностраној - казао је Љубоја.
Додао је да је позитивно оно што ради Привредна комора РС у оквиру акције “Купујмо домаће”.
- Понекад и када је цијена мало виша морамо водити рачина да купујемо наше производе, јер на тај начин и штитимо наша радна мјеста - рекао је Љубоја.
Потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ Немања Васић рекао је за “Глас” да трговина уситњене привреде, каква је наша, са далеким дестинацијама није рентабилна, јер су ту транспортни трошкови огромни.
- Таква трговина је исплатива једној Кини и осталим земљама које контејнерима снабдијевају тржиште Европе, а ми мали да дистрибуирамо производе вриједности неколико стотина хиљада марака на далеке дестинације није перспективно. Ипак, нико не може спријечити појединце да обаве понеку трансакцију зато и имамо спорадичне случајеве размјене с тим земљама, али то ништа није стратешки значајно - тврди Васић.
Без размјене
Према подацима Спољнотрговинске коморе, између БиХ и појединих земаља ове године уопште није било робне размјене. Међу државе у које БиХ ништа не извози, али исто тако ништа из њих и не увози спадају и Бермуди, Чад, Макао и Зимбабве.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
