Васиљ Жарковић, члан УО Централне банке БиХ: РС не смије дозволити јединствену супервизију

Он је истакао да су притисци за обједињавање супервизије настављени и да ће бити присутни и у будућности, али да РС не смије попустити пред њима, јер су аргументи на њеној страни с обзиром на то да су банкарски сектор и банкарска супервизија у уставној надлежности ентитета.

* ГЛАС: Да ли је завршена прича о успостављању јединствене супервизије банкарског сектора која би била под “кишобраном” Централне банке БиХ или је то питање само привремено стављено под тепих?

ЖАРКОВИЋ: Банкарски сектор и банкарска супервизија су у надлежности ентитета. Банкарску супервизију обављају ентитетске агенције за банкарство, при чему Централна банка има улогу да координише дјелатност агенција. Од 2001. до 2005. године, уз подршку ММФ-а, одвијале су се на организована начин интензивне активности на преносу надлежности супервизије банака са ентитетског на државни ниво. Активности на обједињавању супервизије и довођења под “кишобран” Централне банке започете су 18. септембра 2001. године формирањем стратешке радне групе за банкарску супервизију, састављене од представника Централне банке, влада ентитета, Министарства трезора БиХ и ентитетских агенција за банкарство. Централна банка је водила главну активност. Њени органи су снажно подржали обједињавање супервизије и то питање, у стратешким плановима, поставили као питање од прворазредног значаја. И тадашњи представници РС у органима Централне банке су том процесу дали значајан допринос подилазећи ММФ-у, OHR-у и Питеру Николу. Нацрт амандмана на Закон о Централној банци БиХ, којим се банкарска супервизија доводи под окриље Централне банке, усвојио је Управни одбор Централне банке у септембру 2004. године и упућен је на усвајање у Парламент БиХ. Пошто се радило о преносу надлежности, затражена је сагласност Народне скупштине РС, која је одбила захтјев за преношење банкарске супервизије са ентитетског на државни ниво. Притисци за обједињавање супервизије су се наставили и они ће бити присутни и у будућности. У документу ММФ-а “Планови за дјеловање у ванредним околностима и спремност за кризу у финансијском сектору, јачање банкарске супервизије и стрес тестови у банкама” из маја 2012. године пише да је “поново потврђен крајњи циљ унифицирања банкарске регулативе и супервизије путем спајања двије банкарске агенције у једно независно тијело на државном нивоу”.

* ГЛАС: Шта би за РС значило пренос надлежности супервизије банака на ниво БиХ?

ЖАРКОВИЋ: РС би изгубила један од главних стубова економског суверенитета. Већина страних банака имају своје банке у оба ентитета. Обједињавањем супервизије дошло би до обједињавања страних банака у једну банку, највећим дијелом са сједиштем у Сарајеву. РС би остала без једног броја банака. У РС би се прикупљали депозити, а одлуке о кредитима доносиле у централама. Били бисмо враћени на стање слично предратном када су кључне одлуке доношене у Сарајеву, па и одлуке о кредитирању. Не треба занемарити и чињеницу да банкарски сектор РС запошљава око 3.200 радника. По избору у Управни одбор Централне банке ми чланови из РС оштро смо се супротставили ангажовању Централне банке на обједињавању супервизије и њено довођење под “кишобран” Централне банке чињеницом да тиме улазимо у надлежност ентитета и излазимо из оквира наше надлежности утврђене Законом о Централној банци. Међутим, било је покушаја да се тајним каналима, без знања Управе и одобрења Управног одбора, тражи техничка помоћ од мисије ММФ-а и Свјетске банке из области макропруденцијалне супервизије да би на тај начин поново било актуелизовано питање супервизије, али смо ту намјеру спријечили.

* ГЛАС: Још једно питање о којем се годинама води полемика је расподјела добити Централне банке БиХ. Да ли РС као њен оснивач има право на дио добити?

ЖАРКОВИЋ: Оснивачки капитал Централне банке у износу од 25 милиона КМ обезбијеђен је из кредитних средстава ММФ-а на основу стенд-бај аранжмана и на основу одлуке Савјета министара БиХ од 15. маја 1998. године. Одлуку о оснивачком капиталу је могао донијети једино Парламент БиХ, а не Савјет министара сходно члану 25. Закона о Централној банци БиХ којим је дефинисано да почетни капитал Централне банке има вриједност 25 милиона КМ и да модалитете уплате почетног капитала одређује Парламент БиХ. Обавезу за сервисирање дуга по основу стенд-бај аранжмана преузели су ентитети у односу двије трећине ФБиХ и трећина РС из чега произлази да су оснивачки капитал обезбиједили ентитети из кредитног аранжмана и да им припадају сва права из власничког односа, право на управљање и право на остварени профит. У то вријеме представници РС у Управном одбору и Управи Централне банке пропустили су прилику да обезбиједе да се Централна банка организује као акционарско друштво, а имали су све аргументе да се изборе за такву одлуку. У свијету постоје бројни примјери организовања централних банака као акционарских друштава. Питање права на остварени профит је у више наврата покретала Влада РС и сматрам да ово питање треба да покрену наши посланици у Парламенту БиХ. До 2005. године остварени профит је усмјераван у генералне резерве Централне банке. Усвајањем измјена и допуна Закона о Централној банци БиХ у фебруару 2005. године у Парламенту БиХ расподјела профита се врши у односу 60 одсто у буџет институција БиХ, а 40 одсто у генералне резерве. И ту се отвара питање ко су стварни власници Централне банке и ко има право на остварени профит. То свакако није БиХ, која нема свог удјела у оснивачком капиталу Централне банке, већ су то ентитети који су обезбиједили оснивачки капитал путем кредитног аранжмана. Сматрам да у вези са овим питањем треба да буде покренут поступак пред Уставним судом БиХ. Централна банка је у буџет институција БиХ закључно са 2014. годином уплатила 402,16 милиона КМ. Ово су велика средства и умјесто да иду у развој, она одлазе у потрошњу подстичући оснивање бројних некорисних институција на нивоу БиХ.

* ГЛАС: Да ли је превазиђено вођење монетарне политике на концепту валутног одбора и шта се испоставило као добра страна, а шта као недостаци таквог модела?

ЖАРКОВИЋ: Уставом БиХ је дефинисано да се у првих шест година монетарна политика води по правилима валутног одбора. Ускоро ће се навршити 18 година од примјене овог модела вођења монетарне политике. Досадашње искуство примјене валутног одбора у БиХ је потврдило његове добре стране - обезбијеђена је цјеновна стабилност, конвертибилност и повјерење у домаћу валуту, раст штедње становништва и спољна ликвидност земље кроз раст девизних резерви. Цјеновна стабилност изражена ниском инфлацијом јесте примарни циљ сваке озбиљне монетарне политике из разлога што инфлација производи велике економске и социјалне проблеме, доводи до несигурности у пословању, прерасподјеле богатства од повјерилаца према дужницима, пада реалних плата и негативно дјелује на економски раст. Међутим, савремени монетарни системи омогућавају да се монетарном политиком, осим цјеновне стабилности, могу постићи и други циљеви као што су економски раст, запосленост, стабилност финансијског тржишта, утицај на каматне стопе и кретање девизног курса. У условима глобалне економске кризе са којом се суочава и БиХ, вођење монетарне политике по правилима валутног одбора показало је озбиљне недостатке и слабости. Њему недостају кључни инструменти монетарне политике, које посједују савремене централне банке и којима се може подстицајно дјеловати на економски раст, запосленост, стабилност финансијског тржишта, кретање каматних стопа и девизног курса као што су операције на отвореном тржишту и политика дисконтног прозора односно кредитирања депозитних институција од стране централне банке.

Објекат за понос

* ГЛАС: Да ли је изградњом новог пословног објекта Главне банке РС Централне банке БиХ заокружена организациона структура Централне банке БиХ?

ЖАРКОВИЋ: Законом о Централној банци БиХ је дефинисано да она обавља своју дјелатност на простору оба ентитета. Њену организациону структуру чине Централни уред, главне јединице са сједиштем у Бањалуци, Сарајеву и Мостару и филијале у Брчком и Палама. Централни уред је од почетка рада Централне банке до маја 2000. године обављао дјелатност на двије локације у Сарајеву и једној у Палама. Од маја 2000. године уз сагласност представника РС у управљачкој и руководној структури Централне банке сектор за истраживање и развој је из Пала премјештен у Сарајево. Шта су били мотиви и разлози за такву крупну грешку знају само они који су то одобрили и учествовали у том процесу. Све се то одигравало у строгој тајности, без знања и сагласности институција РС, представника РС у заједничким институцијама и члана Предсједништва БиХ из РС. Свјесни ослабљене позиције РС у Централној банци предузели смо бројне активности, а међу приоритетима је била изградња пословног објекта Главне банке РС, која је до тада била смјештена у неадекватном и непримјереном простору. Изградњу су пратиле бројне административне препреке, али је завршена захваљујући снажној подршци члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића, разумијевању и подршци Управног одбора Централне банке, нашој истрајности и несебичном ангажовању једног броја запослених. Пословни објекат се састоји из три подземне и четири надземне етаже, са модерним сертификованим трезором изграђеним према стандардима ЕУ који представља једини трезор у региону који задовољава стандарде које тражи Европска централна банка. Мало је пословних објеката на овим просторима који су изграђени овим квалитетом по цијени од 2.120 КМ по метру квадратном. Набављена је и инсталирана додатна информатичка инфраструктура за резервне платне системе, који представљају заокружену функционалну цјелину за обављање домаћег и иностраног платног промета са локације Главне банке РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.