Увоз зауставља раст домаће производње
Бањалука - Прехрамбена индустрија у БиХ суочена је с проблемима финансирања и осигурања обртног капитала, недовољних подстицаја, те прекомјерним увозом и нелојалном конкуренцијом на домаћем тржишту, поручују бх. привредници.
Томе у прилог иду и подаци Асоцијације за пољопривреду и прехрамбену индустрију Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ, према којима је извоз овог сектора у БиХ у 2014. години износио 684,61 милион марака, док је истовремено увоз износио 2,92 милијарде марака, пишу Независне новине.
Исто тако, подаци Агенције за статистику БиХ за прва три мјесеца ове године, показују да је сектор прехрамбене индустрије, индустрије пића, алкохола и дувана, забиљежио пад извоза од 4,4 одсто, те раст увоза од 2,9 одсто, у односу на исти период 2014. године.
Тијана Слагало, секретар Асоцијације за пољопривреду и прехрамбену индустрију СТК БиХ, рекла је да податак о спољнотрговинској размјени производа из овог сектора у прошлој години показује колико је БиХ заправо дефицитарна у извозу производа у односу на увоз. Како каже, стање у прехрамбеној индустрији није на задовољавајућем нивоу и сматра да је унапређење домаће производње у БиХ од кључног значаја за раст саме производње и извоза, те смањења прекомјерног увоза.
“Подршка надлежних институција, како у финансијском смислу, тако и у обезбјеђењу уређеног законодавно-правног оквира у држави, је од кључног значаја за унапређење домаће производње”, рекла је Слагало.
Из Асоцијације наводе да се међу кључним проблемима ове индустрије издвајају проблеми финансирања и осигурања обртног капитала, недовољни или непостојећи подстицаји за производњу и извоз, али и прекомјеран увоз и нелојална конкуренција на домаћем тржишту.
“Проблем представља и спорост преузимања и имплементације прописа ЕУ, неусклађеност прописа на ентитетском нивоу, као и недовољна контрола инспекцијских органа, посебно код увозних производа”, навела је Слагало.
Жарко Микић, директор “Витаминке” Бањалука, каже да ово предузеће 20 одсто своје производње извози и да се излазак на тржиште ЕУ може постићи само специјалним производима, који могу издржати конкуренцију.
“Ми имамо такве производе, али се мора водити рачуна о трошковима производње, који су код нас много већи. Парадоксално је да за амбалажу издвајамо колико и за воће и поврће”, рекао је Микић. Како каже, основни проблем ове индустријске гране је тај што су домаћи произвођачи суочени с најјачом свјетском конкуренцијом у својој продаји.
“Практично, сви ефекти који се чине ка смањењу конкурентске неспособности и технолошке заосталости се поништавају тиме што смо суочени с веома оштром конкуренцијом, а нисмо спремни за суочавање”, истакао је он и додао да су, када се ради о финансирању производње, услови у западним земљама много повољнији. Он истиче да су проблеми огромни, јер недостаје системска реформа, која би требало да обезбиједи да онај дио реалног сектора који привређује има другачији третман, јер је пољопривредна и прехрамбена индустрија радно интензивна дјелатност с високим наметима.
Оцјењујући стање у прехрамбеној индустрији у БиХ, Русмир Хрвић, директор сарајевског “Класа”, рекао је да се оно поправља, те да је важно да домаћи брендови стасавају из дана у дан.
“Дуг пут је пред нама који треба сви заједно да пређемо од примарних пољопривредних произвођача, преко прерађивачке индустрије, па до брендова на продајним полицама”, рекао је Хрвић. Додао је да су неке етапе са тог пута, попут прерађивачке индустрије и брендова, добрим дијелом већ пређене, а неке тек треба започети, као што је квалитетна и поуздана примарна пољопривредна производња.
“Овдје видим највећу одговорност код великих прехрамбених система као што је 'Клас', али и код институција које морају креирати оквирне увјете и систем који ће функционисати”, сматра Хрвић. Додаје да су они своју одговорност преузели, најавивши још прошле године да су све своје потребе за квалитетним примарним пољопривредним производима спремни најприје задовољити од домаћих произвођача. Он сматра да не може бити у реду да у једној категорији производа по 15 и 30 позиција на полицама имају страни производи, док се сви остали домаћи брендови налазе на једва три до четири.
“То се мора мијењати, јер таква продајна политика нас води у пропаст. Али, и овај проблем можемо једино заједно рјешавати. Са друге стране, и домаћи произвођачи треба да улажу више у иновације, квалитет, маркетинг и комуницирање својих корпоративних циљева и брендова”, казао је Хрвић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
