Увоз поништава улагања у пољопривреду
БАЊАЛУКА - Неконтролисани увоз поврћа с којим се годинама боре домаћи произвођачи озбиљно пријети да уништи повртарство, а да из иностранства стижу енормне количине тих намирница потврђује податак да је у БиХ за осам мјесеци ове године увоз достигао 82,23 милиона КМ, док је извоз једва премашио 27,6 милиона.
Сезона спремања зимнице у пуном је јеку, али продаја поврћа, судећи према ријечима повртара, ни изблиза није очекивана јер је домаће тржиште преплављено увозном робом због чега се плаше да ће њихово поврће умјесто у теглама завршити у смећу.
Да је спољнотрговински биланс, када је у питању поврће и више него негативан видљиво је у подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, према којима су домаћи пољопривредници од јануара до августа ове године на страно тржиште пласирали 9,26 милиона килограма поврћа, док је у земљу стигло 68 милиона килограма паприке, парадајза, салате, кромпира и разног другог поврћа. Највише је извезено у Њемачку, Хрватску и Швајцарску, а увезено из Турске, Албаније и Холандије. Негативан тренд забиљежен је и претходних година. Тако је лани у земљу стигло разно поврће вриједно више од 109 милиона КМ, док је вриједност извезене робе износила свега 50,5 милиона. Током 2020. године БиХ је извезла поврће у вриједности од 49,63 милиона марака, а увезла “тешко” 101 милион марака.
Предсједник Удружења повртара РС Бране Мастало каже да сваке године муче исту муку, наводећи да је борба са прекомјерним увозом маратонска.
- Од Владе РС и ресорног министарства сваке године добијемо значајна средства почевши од подстицаја за производњу до новца за набавку нове механизације, система за наводњавање, пластеника али на крају испада да је све то џаба јер нам увоз поништи и рад и труд - прича Мастало за “Глас”.
Додаје да је због овог вишегодишњег проблема производња поврћа у Српској значајно смањена, наводећи примјер паприке које је према његовим ријечима, у Лијевче пољу ранијих година било и за бацање, а ове јесени тамошњи произвођачи не могу подмирити ни потребе домаћих маркета, о индустрији да се и не говори.
- Немамо довољно ни лука, ни мркве, нити парадајза. Једино се још добро држи производња кромпира, али ни она неће имати свијетлу будућност ако се настави немилице увозити. Произвођачи лубенице су на примјер ове године у тоталном минусу јер је превише робе стигло из иностранства прије него што је наша лубеница и пристигла. У међувремену су температуре скочиле на 40 степени, лубеница пожутјела и више је нико није хтио, а и оно што се продало отишло је у бесцијење - категоричан је Мастало.
Предсједник Удружења пољопривредника Семберије и Мајевице Саво Бакајлић каже да домаћи повртари могу произвести знатно веће количине од садашњих када би добили заштиту у виду ограничења увоза.
- Сада немамо довољно ниједне културе и увоз јесте неминован, али не у овој мјери и не у моменту када стигне наша роба. Упркос свој овој ситуацији око поскупљења репроматеријала наши произвођачи су посијали све и свашта, али сада када је дошло вријеме за продају роба иде слабо и бојимо се да ћемо одређене количине бацити - жали се Бакајлић.
Прелевмани
Бране Мастало каже да домаћи произвођачи не могу бити конкурентни европским повртарима по питању цијена, због чега би дугорочна мјера за спас домаће пољопривреде била увођење сезонских прелевмана.
- Њихова роба је просто јефтинија због чега се брже продаје на тржишту и ми ту губимо битку. Да би заштитили производњу држава би требало да забрани увоз у сезони када пристигне наше поврће. Такву мјеру годинама тражимо, али наше вапаје по том питању нико не чује - жали се Мастало.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
