Успјешна експериментална производња биодизела у РС
Бијељина - Пољопривредни институт Републике Српске на добром је путу да постане референтна институција за анализу квалитета биљних уља и биогорива, а већ се успјешно бави експерименталном производњом биодизела, рекао је шеф Завода за индустријско биље Пољопривредног института др Милош Ножинић, преносе агенције.
Завод за индустријско биље Пољопривредног института Републике Српске обавља експерименталу производњу биодизела од марта прошле године, уз финансијску помоћ Министарства науке и технологије и Фабрике за производњу јестивих уља “Бимал” из Брчког.
Активности овог завода од почетка истраживања допуњава и прати лабораторија Завода за агрохемију и агроекологију на Пољопривредном институту Српске.
Највећи напредак у вези са испитивањем квалитета биодизела представља увођење метода за утврђивање садржаја метил естара масних киселина прописаног стандардом ЕН 14103.
Ово је најсигурнији хемијски показатељ квалитета биодизела, а тренутно га у БиХ обавља једино наведена лабораторија.
- Значај лабораторијске контроле квалитета биодизела за произвођаче је огроман, јер им указује на грешке у технолошком поступку производње биодизела, те их усмјерава на методе рјешавање проблема - напомиње Ножинић.
Он каже да јединствену сировину за производњу биодизела и техничких уља представља репичино уље и да охрабрује то што су ове године уведени подстицаји за производњу уљане репице.
Ножинић сматра да је исплатива набавка пресе за хладно цијеђење уља и реактора за производњу дизела ако произвођач посједује веће обрадиве површине за сјетву уљане репице, те да тако постаје независан од нестабилног тржишта нафтних деривата, а и доприноси заштити животне средине.
Одлука о покретању производње биодизела, између осталог, зависи од расположивог земљишта и машина, подстицајне политике, цијене репроматеријала, климатских услова, а Ножинић поручује да му се сви заинтересовани за производњу и контролу квалитета биодизела и хладно цијеђених уља могу обратити за савјет.
Он истиче да су на Пољопривредном институту у Бањалуци стечена значајна искуства у производњи биодизела из кориштених уља.
Показало се да су фритезна уља често веома деградирана због превеликог броја пржења, тако да је количина триглицерида из којих се добија биодизел - премала.
- То је посљедица ниског нивоа свијести угоститеља, те недостатка контроле квалитета кориштеног уља које врше надлежне институције. Што је још погубније, ова уља са повећаним киселинским степеном и разним канцерогеним материјама најчешће завршавају као компонента сточне хране - појашњава Ножинић.
Произвођачи биодизела у већим градовима углавном се одлучују за сакупљање кориштених уља.
- Потенцијални сакупљачи уља жале се на компликовану и скупу процедуру за добијање еколошких дозвола за рад. Тако се од сакупљања уља прави наука, а у пракси све остаје исто уз непрекидну причу о енергетској кризи и енергетским визијама - закључује Ножинић.
У БиХ најмање четири милона литара кориштеног уља кроз судопере доспијева у канализацију, земљиште или водотоке.
Сва биогорива имају перспективу због еколошких, стратешких и економских разлога. Еколошке предности биодизела јесу да нема чађи, не садржи сумпор, то је биоразградиво гориво, мањи је ризик од пожара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
