Успјех нафтне и хемијске индустрије
БAЊA ЛУКA - Упркос свјетској економској кризи у Републици Српској је у периоду јануар - април забиљежен за 16,7 одсто већи физички обим индустријске производње у односу на исти период лани.
- Остварена стопа раста за четири мјесеца ове године првенствено је резултат успјешног рада нафтне индустрије Републике Српске, затим производње хемикалија и хемијских производа, саобраћајних средстава и електричне енергије. Сходно расту укупног обима индустријске производње за посматрани период и прерађивачка индустрија такође у просјеку има раст од 29,7 одсто - наводи генерални секретар Уније Удружења послодаваца РС Саша Aчић.
У овој асоцијацији навели су да је евидентан пад индустријске производње у оквиру прерађивачке индустрије, а то је посљедица свјетске кризе.
- У производњи основних метала пад производње је 59,3 одсто, док је у преради и производњи дрвета производња умањена за 45 одсто. Са циљем ублажавања негативних ефеката свјетске економске кризе, Влада РС је донијела мјере које су обухватиле све сегменте привреде и друштва, с тим да се водило рачуна о томе да се одржи тржишни концепт привређивања - каже Aчић.
Секретар Удружења за енергетику и металопрерађивачку индустрију Перо Ђорић, каже да је раст производње у предузећима хемијске и нафтне индустрије добрим дијелом побољшан захваљујући покретању производње у Рафинерији нафте у Броду, али да значајнијих помака у појединачним случајевима у предузећима још увијек нема.
Он је навео да су позитивни примјери у хемијској индустрији и да одржавају раст производње и запошљавања радника, као и редовне исплате плата у предузећима "Хемофарм" и "Еурохем" из Бања Луке, "Дестилација" Теслић и "Техногас" Добој.
- Очекујемо од Владе РС да пружи подстицаје домаћој производњи, да су једноставније процедуре за добијање средстава за подстицај извоза, као и за развој домаће индустрије путем планирања пројеката - рекао је Ђорић.
Послодавци
Послодавци траже од Владе РС да им омогући финансијску подршку, како би дошли до нових технологија и опреме, затим да им се отпишу стари дугови јавних прихода насталих прије приватизације предузећа, "замрзавање" отплате кредита на одређени временски период, смањење јавне потрошње и стопе ПДВ-а, оснивање подручних канцеларија ИРБ-а које би умјесто банака пласирале средства предузетницима, повезивање предузећа са домаћим и страним партнерима и друго.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
