Упаљен жути аларм за банкарски сектор

Оцјена је то Удружења економиста РС - SWOT које је анализирало стање у финансијском сектору Српске са посебним акцентом на банкарски. У анализи је наведено да су негативне тенденције у банкарском сектору РС из 2014. настављене и у току 2015. и у првој половини 2016. године. Оне се, прије свега, односе на гашење још једне банке, Банке Српске, при чему ће као и у случају Бобар банке депоненти остати без десетина милиона КМ.

- То ће се, поред директних финансијских губитака за депоненте, махом јавна предузећа и институције, негативно одразити и на рејтинг Агенције за банкарство РС и уопште на повјерење јавности у домет прудиционе контроле коју ова институција спроводи, а самим тим и на повјерење у цијели банкарски сектор - истакнуто је у анализи.

Њени аутори истичу да нису изненађени развојем догађаја будући да су још прије неколико година упозоравали да су интервенције Инвестиционо-развојне банке РС у докапитализацију приватних банака врло споран инструмент за превазилажење проблема.

- Поставља се питање подстицања моралног хазарда менаxмента и независности банака које примају овај вид помоћи. Такође смо наглашавали и да је код неких банака основни проблем начин њиховог пословања скопчан са претјераним прихватањем ризика, а не било који појединачни догађај - пише у анализи.

Имајући у виду поменуте негативности, истичу аутори анализе, паљење ‘утог аларма се јавља као неопходност.

- То није аларм за узбуну и не значи да је стање у банкарском сектору критично и да има мјеста било каквој паници. Већина банака и даље послује успјешно, банкарски сектор у цјелини је добро капитализован, а резерве за покривање потенцијалних губитака су значајне. Међутим, жути аларм сугерише да је потребна појачана пажња да ствари не би измакле контроли - наведено је у анализи.

Подсјећају да је то уочио и Међународни монетарни фонд (ММФ), који је у склопу припрема за склапање новог аранжмана са БиХ половином године затражио и независну ревизију најбрже растућих банака у БиХ да би било утврђено њихово стварно стање, за шта ће се побринути ревизорске куће из "велике четворке".

- Рано уочавање потенцијалних проблема је битно, посебно што власти у БиХ и РС заправо и немају довољно изграђену институционалну структуру која би могла да обузда кризу прије него што она поприми шире размјере - наведено је у анализи.

Упозорено је да су домаћи механизми за дјеловање у случају да се прудициона контрола покаже неадекватном, као што се показало на примјеру Бобар банке и Банке Српске, прилично ограничени.

- Постоји Агенција за осигурање депозита БиХ, али са нетранспарентним капацитетима због чега је нејасно да ли би могла ефикасно да помогне у случају проблема у некој од великих, системски важних банака. Капацитети Централне банке БиХ су лимитирани системом валутног одбора. Због тога поздрављамо интересовање ММФ-а за стање у банкарском сектору и са нестрпљењем, и помало страхом, очекујемо да видимо резултате рада ревизорских кућа - наведено је у анализи Удружења економиста РС - SWOT.

Пад билансне активе и капитала

У 2015. години први пут након 2009. банкарски сектор је забиљежио смањење билансне активе и билансног нивоа за 0,2 одсто. О озбиљности ситуације, ипак, рјечитије говори кретање нето капитала, који је након смањења од око шест одсто у 2014. пао за око 16 одсто у 2015. години, спустивши се на тај начин на ниво од 664 милиона КМ.

Коефицијент адекватности капитала је на тај начин пао на 14,23 одсто и први пут у посљедњих неколико година нашао се испод својеврсне неформалне доње границе од 14,5 процената коју је прије неколико година поставила Агенција за банкарство РС, док је законски минимум 12 одсто.

Млаки раст кредита

Бруто кредити су на крају 2015. износили 4,846 милијарде КМ. Иако се ради о благом расту од 2,4 одсто у односу на крај 2014, тај тренд радује будући да је прошле године забиљежен пад од 2,9 одсто.

Дошло је и до благог поправљања секторске структуре кредита, јер су зајмови приватним предузећима и грађанима порасли, док су кредити Влади, њеним институцијама и јавним и државним предузећима смањени. Ипак, забрињава наставак тренда погоршања квалитета кредитног портфолија, јер су неквалитетни кредити на крају 2015. износили 747,1 милион КМ, што је повећање за чак десет одсто у односу на крај претходне године. Учешће неквалитетних у укупним кредитима на крају 2015. је износило 15,41 одсто, што је раст од 1,06 одсто у односу на крај претходне године. Резерве за неквалитетне кредите износиле су 490,9 милиона КМ.

Финансијски минус од 79,1 милион КМ

Друга страна медаље код резервисања је њихов утицај на профитабилност банкарског сектора.

Банкарски сектор РС је у 2015. години имао губитак од 79,1 милион КМ, при чему је шест банака пословало позитивно и заједно су оствариле добитак од 59,5 милиона, док су три банке заједно оствариле невјероватан губитак од 138,6 милиона КМ. Лавовски допринос стварању овог губитка дала је Банка Српске са минусом од чак 90 милиона КМ. Хипо банка је забиљежила висок губитак од 46,15 милиона КМ, али се ради о много већој банци у страном власништву, а губитак од 2,43 милиона имала је Комерцијална банка.

Грађани погурали раст укупних депозита

Најзначајнији позитиван тренд у банкарском сектору РС у протеклих шест-седам година је стални раст депозита грађана.

Тиме се поправља некада изразито неповољна структура депозита, јер су банке биле високо зависне од депозита матичних банака из иностранства и од депозита државе. Грађани су у 2015. повећали депозите за 263 милиона КМ или 11 одсто, чиме је удио у укупним депозитима порастао на 53 одсто са 50 процената годину раније. Влада и њене институције, јавна и приватна предузећа и банкарске институције повећали су депозите за око 193 милиона КМ или четири одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.