Умро најбогатији Хрват с Форбсове листе тежак 17,4 милијарди долара
Још није познато ко ће бити наследник великог пословног царства након смрти најбогатијег Хрвата на америчкој Форбсовој листи Гилерма Лукшића, а породица је саопштила да ће ту информацију објелоданити у наредних неколико дана.
Смрћу Гилерма Лукшића Крега, који је у уторак умро од рака плућа, пословно царство богате чилеанске породице - која је дјеллимично поријеклом из Хрватске - остало је без кључног човјека други пут у посљедњих десет година.
Његов отац Андронико Лукшић Абароа, који је поставио темеље данашњег породичног бизниса, умро је такође од рака прије осам година, пише загрбачки "Јутарњи лист".
Иначе, Лукшићи су до данас подигли бизнис који је према америчком издању часописа Форбс вредан 17,4 милијарде долара, што их је довело на 35. мјесто Форбесове листе глобалних милијардера.
Пут Лукшића према богатству почео је тако што је Андронико Лукшић, син хрватског емигранта Полицапара Лукшића који се у Чиле с Брача одселио 1910. године, током 80-их куповао руднике бакра у пустињи Атакама и непрофитабилне жељезничке пруге.
Срећа му се осмјехнула кад је рудник бакра продавао Јапанцима и добио за њега пола милиона долара умјесто истог износа чилеанских песоса, колико је тражио.
Бизнис у Хрватској су започели с пивом купивши Карловачку пивару коју су платили стотињак милиона њемачких марака.
Патриотски искорак се, како се наводи, показао се профитабилним бизнисом јер су пивару десетак година касније продали "Хајнекену".
Данас Лукшићи с компанијама Плава лагуна из Пореча и Јадрански луксузни хотели из Дубровника у Хрватској са 23.852 кревета у 18 хотела, четири туристичка насеља и четири кампа држе 9,8 посто свих туристичких капацитета и трећи су на листи туристичких компанија по том критерију, иза Валамара и Маистре.
Куповином Јадранских луксузних хотела од Горана Штрока прије двије године Лукшићи, који од тада имају пет хотела с пет звјездица, у Дубровнику имају и својеврсни монопол на луксузни туризам југа Хрватске, док је поречка понуда у сегменту масовног туризма углавном њихова кроз Плаву Лагуну, којој је највећи конкурент Валамар.
Штроку су ЈЛХ платили 14 милиона евра и покрили стотињак милиона евра његовог дуга, а лани су обнову Хотела Парентиум у Поречу уложили 22 милиона евра.
На листи најбогатијих Хрвата по хрватском Форбсу - за разлику од америчког гдје су Лукшићи први - са капиталом од 1,3 милијарде куна заузели су друго мјесто иза Ивице Тодорића.
Туризам у Хрватској води Давор Лукшић Ледерер, након што је управо његов покојни стриц Гилермо прије десет година водио преговоре и одлучивао о првим туристичким пословним операцијама на хрватском Јадрану.
Као и већина онога чега се ухвате, тако је и туристички бизнис у хрватској Лукшићима изузетно профитабилан.
Како пише хрватски Форбс, Лукшићи се у туризму на хрватској обали не труде бити најбољи ни по броју кревета ни по оствареном приходу или његову расту.
Труде се, указује се, и у томе јесу бољи од свих да остваре најбољи повраћај власничког капитала, који у њиховом случају износи пет посто за 2011. годину, док конкуренција ради са један одсто повраћаја или без њега.
Поречка Плава Лагуна лани им је донијела 71,3 милиона куна добити из 539,7 милиона куна прихода.
Истраживање хрватског Форбеса показало је да то Лукшићима успијева јер у дестинације не улажу, сезона у њиховим хотелима траје онолико дуго колико капацитете могу профитабилно напунити, углавном их пуне сарадњом с тоуроператерима супротно тренду индивидуалног букинга путем интернета, а сваки трошак процијењују кроз призму потенцијалног добитка.
Хрватске компаније породице Лукшић немају дугова јер они сва улагања финансирају готовином.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
