Удар на банкарску тајну
Брисел - Банкарска тајна биће озбиљно ограничена у ЕУ већ од ове јесени јер је Европска комисија приступила изради нацрта закона о формирању јединствене аутоматизоване базе улагача у банке земаља - чланица Уније, преносе агенције.
Пројекту ЕУ спремне су да се прикључе и прекоморске територије Велике Британије, познате као велике офшор зоне.
У случају да дође до ограничавања банкарске тајне, финансијски стручњаци предвиђају повећања нивоа банкарске транспарентности у ЕУ, али и преоријентацију финансијских токова у правцу других подручја.
Прве споразуме о размјени банкарских информација склопиле су Велика Британија, Њемачка, Француска, Италија и Шпанија.
Оне земље које су то одбиле нашле су се под притиском Брисела, али и Вашингтона.
Први је “пао” Луксембург.
Премијер те земље и бивши шеф Еврогрупе земаља зоне евра Жан-Клод Јункер признао је да се Луксембург прикључио слабљењу банкарске тајне под притиском САД, које се баве финансијским бизнисом само са оним земљама које пристају на аутоматску размјену информација.
Сада Европској комисији предстоји да “сломи” отпор Аустрије.
У тој земљи банкарска тајна је ганратована уставом. Аустријски министар финансија Марија Фектер обећала да ће штитити тајну улога “као лав”.
Али, Међународни конзорцијум новинара истражилаца, чија је централа у Вашингтону, позивајући се на аустријског канцелара Вернера Фајмана, најавио је да је Аустрија спремна на уступке о питању бакарске тајне да би ишла “у корак” са Швајцарском и Луксембургом.
Мјере које се предузимају у ЕУ нису само против континенталних “пореских лука” - наводе финансијски стручњаци.
Кључну улогу игра Велика Британија.
Њене прекоморске територије, између осталог Каманска острва, Британска Вирџинска острва, острва Мен и Џерси – већ су сагласна да учествују у аутоматизованом систему размјене банкарских информација.
То значи да ће пружати податке о регистрованим компанијама европским властима.
Ипак, осигурање транспарентности банкарског система ЕУ тешко ће ријешити задатке стабилизације европских финансија.
Неопходо је покренути и друге механизме – између осталог, јединствени надзор самих банака, као и јединствену буџетску политику на нивоуу ЕУ.
Власти зоне евра већ су се договориле о формирању јединственог банкарског надзора, мада је то требало учинити раније - сматрају стручњаци и упозоравају да без јединствене буџетске политике у ЕУ нема смисла ни јединствени банкарски надзор.
Сада је ситуација таква да поједине земље могу да троше колико хоће, као што је било са Грчком.
Како пише “Гардијан”, позивајући се на финансијске изворе, укупна сума “резерви” у међународним офшор зонама износи најмање 32 трилиона долара!
Ради поређења, европски механизам финансијске стабилности ЕУ тренутно оперише сумом од око 500 милијарди евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
