У Њемачкој све мање посла за неимаре из Српске

Анита Јанковић Речевић
У Њемачкој све мање посла за неимаре из Српске

БАЊАЛУКА - Домаћи неимари, које изводе грубе грађевинске радове у њемачким метрополама, суочени су са смањењем обима послова и до 30 одсто због пада станоградње усљед економске кризе у тој европској земљи, али је позитивно, истичу стручњаци, што се проблеми нису прелили на градилишта у Републици Српској, јер у сектору нема застоја.

Процјењује се да ће ове године, први пут послије економске кризе из 2008. године, доћи до масовнијих отпуштања радника у грађевинској индустрији Њемачке те да би без посла могло остати око 10.000 грађевинаца.

- Комерцијална и јавна градња 2023. забиљежили су благи пад продаје, али је у стамбеној градњи тај пад 12 одсто. Претпостављамо да ће ове године продаја станова пасти за додатних 12 одсто - рекао је генерални директор удружења грађевинске индустрије ХДБ Тим-Оливер Милер.

На поменуте проблеме у Њемачкој нису имуне грађевинске компаније које у Њемачкој на основу деташмана изводе радове. Секретар Удружења грађевинарства и индустрије грађевинског материјала при Привредној комори РС Миле Петровић каже за “Глас” да су проблеми у Њемачкој почели средином 2023. године и да је пад инвестиција између 25 до 30 одсто.

- Ријеч је о инвестицијама које се односе на област станоградње. Градња није стала, али је обим смањен што се у великој мјери одражава на наше фирме које се баве грубим радовима. Наруџбе за послове су смањене за око 30 одсто и веома тешко долазе до нових уговора. С друге стране, наше фирме које у Њемачкој врше монтажерске и електроинсталатерске радове за сада немају проблема, интензитет послова је можда чак и већи него лани, јер се приводе крају објекти чија је градња започета у неком ранијем периоду. Уколико се криза продуби свакако да ће и они бити у проблему - појаснио је Петровић. Он је додао да ће Њемачка, како би погурала грађевински сектор, повећати улагања у инфраструктурне пројекте који се односе на јавне установе, болнице, школе, као и путеве.

- Наше компаније на тим градилиштима могу бити подизвођачи,  иако се већином ослањају на приватне инвестиције. Позитивно је што се њемачки инвеститори труде да сачувају наше фирме, јер су се својим радом доказале на Западу. Најављено је смањење каматних стопа и очекујем да је то први корак ка опоравку тржишта - нагласио је Петровић.

Када је у питању тржиште Српске, Петровић каже да сектор грађевинарства посљедњих година биљежи константан раст, те да ће, по свему судећи, и ове године интензитет градње бити настављен истом динамиком.

- Криза у сектору на домаћем тржишту се тренутно не осјећа. Евидентно је благо смањење потражње за становима, али то се може приписати овом мјесецу јер је тако иначе на почетку године - казао је Петровић.

У прњаворском грађевинском предузећу “Градип” очекују да ће читаве године имати довољно посла.

- Имамо довољно склопљених уговора и дјелује да ће цијела година бити упослена. Константно смо повећавали број радника, да ли ћемо наставити у том правцу не знам, видјећемо кад отпочне сезона, али радници које тренутно запошљавамо имаће довољно посла - рекао је за “Глас” извршни директор прњаворског предузећа “Градип” Милан Бијелић.

Што се тиче цијена репроматеријала, Бијелић додаје да је током прошле године дошло до стабилизације.

- Важно нам је да цијене буду константне, да нема осцилација како бисмо могли планирати радове - нагласио је Бијелић.

Цијене некретнина

Миле Петровић каже да не треба очекивати пад цијена некретнина уколико се смањи продаја и станоградња.

- То само значи дужи период продаје, односно ако се неки објекат продавао годину, у том случају ће двије, три. Смањење цијена станова је посљедња мјера, јер се сада продају станови који су грађени прије годину и по, двије када је грађевински репроматеријал био прескуп. Да би инвеститор могао смањити цијену, мора имати одређене улазне параметре који му то омогућавају - навео је Петровић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана