У малим трговинама 40 одсто промета

Наводи се то у истраживању које је спровео GfK упоређујући степен развоја малопродаје у БиХ, Србији и Хрватској. У истраживању се додаје да су за више од половине промета у БиХ заслужни хипермаркети и супермаркети.

У Србији хипер и супермаркети чине тек око 28 одсто промета, док су мале трговине заслужне за чак 54 одсто промета. С друге стране, у Хрватској хипер и супермаркети заједно заузимају половину укупног промета, а присутан је и један дисконтни ланац који константно расте, највише на уштрб кеш енд кери формата. Мале трговине у Хрватској све више губе трку са великим форматима и њихово учешће не прелази 30 одсто промета.

У истраживању се истиче да потрошачи у Србији рјеђе одлазе и у велике и у мале набавке, те купују плански односно само оно што им је неопходно за домаћинство.

- Потрошња у Србији је у константном паду већ дужи период. У Хрватској је задржан исти број одлазака у куповину, али купци су се много више окренули разним промоцијама, попустима, трговачким маркама, али и уопште јефтинијим производима. То је разлог што у Хрватској није дошло до толико великог пада као у Србији. У БиХ је, с друге стране, ниво потрошње био у благом тренду раста све до 2010. године, када почиње израженији пад потрошње и броја одлазака у куповину - наводи се у истраживању.

Истраживање показује да првих десет ланаца у Хрватској заузимају три четвртине тржишта, у БиХ је то на нивоу од око 45 одсто, а у Србији око 41 одсто.

Генерални секретар Покрета потрошача РС Драгован Петровић каже да су код нас мале радње веома значајне јер се доста људи за свакодневне потребе углавном у њима снабдијева.

- Људима се не исплати да иду на неке удаљеније локације да би у супермаркетима купили ствари које им требају за свакодневне потребе. Уколико у малим радњама имају умјерене цијене, потрошачи их сигурно неће избјегавати - казао је Петровић.

Када су у питању показатељи о куповној моћи, Петровић каже да ове податке треба узети с резервом, јер је пад куповне моћи очигледан, како у Србији тако и у читавом региону.

- Мислим да је и у Хрватској дошло до пада тражње, с обзиром на то да су они презадужени. Слично је и са осталим земљама у окружењу - нагласио је Петровић.

Трговачке марке

У истраживању GfK-а се истиче да учешће трговачких марки у промету у БиХ износи свега око два одсто, у Србији се очекује да ће у овој години достићи око четири одсто, док је у Хрватској већ више од 18 одсто.

- Ипак, треба нагласити да је у Хрватској додатни импулс брзом развоју трговачких марки подстакнут појавом дисконтног ланца ЛИДЛ - истиче се у овом истраживању.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.