У Јужном току или Хрвати или Мађари
Москва - Руска енергетска компанија Гаспром потврђује да су у току преговори с хрватским државним предузећем “Плинакро” о градњи гасовода Јужни ток.
- На основу резултата Прединвестиционе фазе “Гаспром” и “Плинакро” расправљају о условима акционарског Споразума о заједничкој пројектној компанији са сврхом њеног каснијег оснивања. Коначна рута гасовода Јужни ток објавиће се након доношења коначне одлуке о инвестицији - рекла је за Т портал Маргарита Меликиан из Гаспрома.
Након нагађања загребачког “Јутарњег листа” да се “Гаспром” разишао с Мађарском и одлучио да транзитни правац преусмјери кроз Хрватску, “Плинакро” је још загонетније поручио да је на Русима сва одлука, до које може доћи “за недјељу дана, за мјесец дана или до краја године”.
У збрку неименованих извора у петак се убацио и анонимни извор из мађарског Министарства националног развоја и пословном дневнику “Напи Газдасаги” рекао да Јужни ток неће заобићи Мађарску.
Наводно Мађарска припрема свој дио планова за Јужни ток одговарајућом брзином и коначну одлуку очекује до краја године, баш као и “Плинакро”.
Хрватска тек сада, неколико мјесеци прије одлучивања о коначној траси гасовода, с “Гаспромом” преговара о условима оснивања заједничке компаније.
То ни не чуди, јер је Влада на руску понуду реаговала тек 2010. године потписивањем међувладиног уговора на састанку бившег премијера Јадранке Косор с тадашњим руским премијером Владимиром Путином, три године касније од његове најаве Јужног тока 2007. године на Енергетском самиту у Загребу.
На спорост и неодлучност хрватске Владе пожалио се и амбасадор Русије у Хрватској Роберт Вартанович Маркарјан и рекао да се не рачуна на транзитни правац.
- Проблем је у томе што Хрватска неће бити транзитна земља, него ће јој од главног гасовода бити изграђен прикључак само за њене властите потребе. Било би другачије да је хрватска страна на вријеме и брзо реаговала на нашу понуду - поручио је Маркарјан, незадовољан климом у земљи према руским улагањима за која каже да их “неко системски минира”.
Сада пак “Гаспром” опет преговора о две године старом уговору, али не жели открити скреће ли тиме ипак транзитни правац у Хрватску.
Ако се то догоди, до краја године Хрватска би имала користи од изнајмљивања дијела гасовода који би пролазио кроз земљу, према неким процјенама око 24 милиона куна годишње (3,2 милиона евра), а градио би се заједничким средствима Гаспрома и Плинацроа.
Остану ли одредбе из московског уговора непромијењене, са гасовода ће у Хрватску водити само један додатни крак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
