Турски парадајз слађи од домаћег
БАЊАЛУКА - Иако је за девет мјесеци прошле године у БиХ стигло нешто мање поврћа из иностранства, забрињава то што увоз није пратио пад потрошње, што, према ријечима пољопривредника, показује да су домаће трпезе и даље затрпане увозном храном.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ за девет мјесеци прошле године извоз у сектору поврћа и прерађевина поврћа износио је 18,9 милиона КМ, што је за 11,4 одсто више него у истом периоду 2019. године, док је увоз износио 62,5 милиона КМ, што је за 5,6 одсто мање него у истом периоду претходне године.
- Покривеност увоза извозом је износила 30,4 одсто, док је спољнотрговински дефицит у сектору поврћа и прерађевина износио 43,7 милиона КМ - навели су у Спољнотрговинској комори.
У пласману домаћег поврћа доминирали су свјежи краставци и корнишони, те је у наведеном периоду извезено свјежих корнишона у вриједности од 7,7 милиона марака и свјежих краставаца 3,8 милиона марака, а готово све количине отишле су за Њемачку, Аустрију и Словенију.
У Комори су навели да увозом и даље доминирају свјежи парадајз и паприке, додавши да је вриједност увоза тих производа за девет мјесеци прошле године износила 24 милиона КМ. На другом мјесту је осушени пасуљ, чија је вриједност увоза износила 7,1 милион марака, док су на трећем мјесту смрзнуте мјешавине поврћа вриједности 4,4 милиона КМ.
- Парадајз највише увозимо из Турске и Албаније, као и паприке, које стижу из Сјеверне Македоније и Србије - навели су у Спољнотрговинској комори.
Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже за “Глас Српске” да произвођачи корнишона са оваквим резултатом имају разлога за задовољство, али да је и даље превише терета на леђима домаћих произвођача који муку муче с прекомјерним увозом.
- Оно што нас забрињава јесте чињеница да је увоз пао за око пет одсто, а потрошња пољопривредних производа за више од 30 одсто, шест пута више, тако да увоз уопште није пратио тај тренд пада потрошње. Терет пада откупних цијена и прекомјерног увоза који проузрокује вишак домаћих производа пао је на повртаре - рекао је Маринковић.
Додао је да је ово још један од показатеља колико је неопходно заштитити домаћу производњу.
- Сектор производње меса има хронични проблем већ десет година, и најугроженији је, али одмах иза су и повртари, воћари и мљекари - упозорио је Маринковић.
Сезонска заштита
Стојан Маринковић је рекао да домаће произвођаче мучи и то што нема ни сезонских ограничења када је ријеч о увозу.
- Јасно је нама да ми не производимо довољно за потребе земље, али би нам много значило да се увоз колико-толико редукује бар у сезони када доспијевају наши домаћи производи - рекао је Маринковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
