Трновит пут до властитог бренда, спас ино-партнери

Жељка Кокот
Трновит пут до властитог бренда, спас ино-партнери

Бањалука - Скупа сировина коју набављају на иностраном тржишту, мањак квалификованог кадра и лош привредни амбијент отежавају производњу и развијање властитог бренда због чега се велики број фирми у РС примарно бави лон пословима за ино-партнере.

Подаци Републичког завода за статистику показују да је у Српску лани на обраду увезена роба вриједна 522,45 милиона, што је за 3,7 одсто мање у односу на 2014. када је њена вриједност достигла 542,31 милион КМ. Пад вриједности улазне сировине довео је до смањења извоза након обављеног посла за један одсто. Прошле године је након обраде извезена роба вриједна 869,79 милиона, док је у 2014. вриједност извоза износила 878,6 милиона КМ.

Лон посао се најчешће карактерише као обично изнајмљивање радне снаге и погона, јер се сировина за потребе производње увози, док се готов производ извози унапријед познатом партнеру. Ову врсту послова најчешће обављају фирме у металској и индустрији коже, обуће и текстила које за ино-партнера врше услуге шивања, кројења, дораде или монтаже.

Директор фабрике обуће "Санино" из Дервенте Радован Пазуревић каже да би смањење обима обављених лон послова било позитивно само у случају да су наведени послови супституисани израдом властитих производа, док у сваком другом случају подразумијева смањење прихода фирми.

- Фирме које се тренутно баве лон пословима осуђене су на ову пословну активност јер смо распадом бивше Југославије изгубили извозна тржишта - каже Пазуревић и наглашава да у већини фирми у Српској нема ни на видику развојних пројеката који би за циљ имали производњу финалног производа и лансирање властитог производа.

Да би покренули производњу сопственог бренда произвођачи су приморани да набављају скупи репроматеријал на страном тржишту чиме домаћи производ постаје прескуп за низак стандард наших потрошача.

- Не можемо стварати властите брендове док се у БиХ не развије комплетна индустрија која би нам обезбиједила сировину за наш финални производ - казао је Пазуревић.

Предсједник Удружења економиста РС - SWOT Саша Грабовац истиче да незнатан пад вриједности обављених лон послова указује на смањење тражње за појединим врстама производа, а не на дугорочан тренд.

- Наше фирме би требало да се више окрећу производњи властитог бренда, а да је то оствариво показују примјери модне куће "Кармен лајн", фабрике доњег веша "Ексклузив" или фабрике обуће "Бема" која је прошле године лансирала властити бренд ципела - каже Грабовац.

Лон послови знатно заступљени

Велика заступљеност лон послова у Српској видљива је из податка да су у 2015. години производи извезени након обављене унутрашње обраде у укупном извозу учествовали са 34,6 одсто.

Вриједност увоза на финалну обраду (милиона КМ)

2015. 522,45

2014. 542,31

-3,7%

Вриједност извоза након финалне обраде (милиона КМ)

2015. 869,79

2014. 878,6

-1%

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана