Свјетско бродарство у кризи
ПИРЕЈ - Свјетско бродарство је суочено са најгором кризом посљедњих деценија. За само два мјесеца, превоз сувог терета пао је за више од 90 процената.
У посљедњих пола године срозале су се вриједности дионица бродарских превозника расутих терета и предузећа која се баве прекрцавањем терета у лукама. Тако се, на примјер, Baltic Dru индекс (BDI) цијена бродарског превоза расутих терета 21. новембра ове године налази на 836 бодова или на само 7,09 одсто своје вриједности од 11.793 бода на којој се налазио 20. маја, дакле, прије само пола године.
Смањио се и апетит инвеститора несклоних ризику према дионицама бродарског сектора.
За Грчку, која посједује петину свјетске трговачке флоте, то значи велике невоље. Насљедник једне од најстаријих грчких бродовласничких породица Леонидас Полемис, истакао је да је паника ријеч којом најбоље може да се опише оно што се догађа.
Грчка има много тога да изгуби. Са 170 милиона тона, грчка
трговачка флота је највећа на свијету, испред јапанске.
По учинку, бродарство је друга највећа дјелатност у 240 милијарди евра вриједној грчкој економији, послије туризма, са седам одсто учешћа у годишњем бруто националном производу земље. Носиоци посла кажу да су суочени са најгорим сценаријом - падом потражње и вишком бродова.
Свјетски економски лом срезао је потражњу за превозом робе ка и из држава у брзом развоју, као што су Кина и Индија. Уз то, кредитна криза је учинила банке невољним да бродовласницима позајмљују новац неопходан да би њихови бродови пловили. То је многе лађе блокирало у лукама.
Брод за расути терет, који је књижио 150.000 долара дневно у мају, сад зарађује 7.000 долара или мање. Тржиште танкера је мање погођено али је приход ипак знатно пао. Цијена превоза ће додатно пасти идуће године, кад рекордни број бродова
преплави тржиште. Више од 10.000 нових бродова наручено је у овом часу, према подацима УН.
У Пиреју, брокери кажу да је неким бродовима наређено да
успоре пловидбу јер нема товара за њих кад стигну. Пред луком је све више бродова који траже дозволу да баце сидро а промет у луци је нагло спласнуо.
- Процјењујемо да је у овом часу пад промета око 25 одсто - каже Никос Aрвантис из пирејског Међународног удружења поморац и додаје, да их у блиској будућности чека још већи пад.
Мада у бродском превозу ради само нешто више од један одсто од 4,5 милиона запослених Грка, економски значај ове дјелатности је далеко већи. Зарада у иностранству од бродарства била је 17 милијарди долара прошле године.
Постепен опоравак цијена дионица бродарског сектора може се очекивати већ у првом кварталу сљедеће године, али до тада ће их још неко вријеме шибати олуја лоших вијести.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
