Свјетска банка: Процијењени економски раст у овој години око четири одсто

Срна
Foto: Анадолија

САРАЈЕВО - Свјетска банка представила је данас у Сарајеву редовни економски извјештај за земље западног Балкана под називом “Након кризе”, у којем је процијењено да ће реална производња, након “робустног” раста у БиХ у прошлој години од 7,5 одсто, у овој години бити коригована на око четири одсто.

-Економски учинак свих шест економија западног Балкана је и даље под утицајем рата у Украјини и посљедичног наглог повећања цијена енергије и успоравања глобалног раста - наводи се у извјештају Свјетске банке.

У извјештају је наведено да те кризе представљају значајне отежавајуће околности за регију, упркос расту на почетку године, који је бољи од очекиваног.

Једна од препорука јесте да за суочавање са тренутним тржишним шоковима БиХ треба политике којима се штите најрањивије друштвене категорије, путем реформи које подстичу раст.

У извјештају се истиче да веће цијене енергије и хране доводе инфлацију до нивоа који нису забиљежени дуги низ година, чиме се смањује куповна моћ и повјерење пословне заједнице, а тржиште рада се почиње успоравати, уз успоравање запошљавања у условима високе инфлације и све веће неизвјесности.

-Иако је раст у првој половини ове године превазишао очекивања за БиХ, јасно је да присутни шокови на тржишту могу утицати на изгледе за земљу у средњорочном периоду - рекао је данас новинарима у Сарајеву шеф Канцеларије Свјетске банке у БиХ и Црној Гори Кристофер Шелдон.

Шелдон је истакао да ће чврсте везе БиХ са регијом и строжији глобални услови финансирања, као и очекивано успоравање и домаће и спољне потражње, имати утицаје на изгледе за БиХ.

Према његовим ријечима, неопходне реформе би требале укључити мјере за повећање нивоа конкуренције на тржишту, уклањање баријера за покретање пословне дјелатности, веће задржавање профита страних инвеститора у земљи и реинвестирање, унапређење квалитета образовања и подизање стандарда управљања, укључујући дигитализацију.

Шелдон сматра да текућа криза, такође, наглашава значај убрзања зелене транзиције у регији и напуштање угљоводоника, у правцу производње чистије електричне енергије, као и зеленијих модела производње и потрошње.

Виши економиста Свјетске банке у БиХ Сандра Хливњак поздравила је наставак опоравка националних економија и раст запослености у региону, али је као озбиљне проблеме навела инфлацију, више каматне стопе, дефицит текућих рачуна, што ће, упозорила је, дугорочно гледано бити неодрживо.

-Свјетска банка забринута је растом инфлације због великог увоза хране и енергената, као и због трговинског дефицита - навела је она.

Према њеним ријечима, изглед за раст БиХ остаје позитиван, али уз домаће и спољне ризике, као што су повећана политичка неизвјесност, даље фискалне потребе за ублажавање утицаја енергетске кризе, процес придруживања ЕУ и кашњење реформи, те нови круг пандемије и евентуални недостатак вакцина, док се спољни ризици односе на даље поремећаје у трговини и инвестицијама, успоравање глобалног раста и трошкова финансирања, као и поремећај регионалне трговине због забране извоза.

Према њеним ријечима, прогнозирани раст од четири одсто неће бити довољан за спровођење структуралних реформи у БиХ, јер “раст вођен потрошњом, а не инвестицијама, не може бити дугорочан”.

У изјештају се наводи и да се у овој години на тржиште рада вратило више жена него мушкараца, а незапосленост младих и даље је присутна.

Фискални приходи су ревидирани, уз значајно повећање консолидованог фискалног дефицита у 2020. години.
Уз повећање увоза робе, дефицит текућег рачуна нагло је повећан на 4,8 процената БДП-а у првој половини ове године са 2,8 процената БДП-а у истом периоду лани.

Предвиђа се да ће спољни дефицит у овој години бити повећан на 3,1 проценат БДП-а, са 2,6 одсто у прошлој години.
У извјештају је констатовано да је банкарски сектор у БиХ добро капитализован и његова профитабилност се повећава и у овој години.

Узимајући у обзир поремећаје на тржишту енергије због руско-украјинског сукоба, предвиђа се да ће инфлаторни протисак трајати дуже него што се првобитно очекивало, тако да се инфлација, која је у једном моменту у домену потрошачких цијена и цијена хране достигла 16 процената, предвиђа на око 11 одсто.

Редовни економски извјештај Свјетске банке за западни Балкан представља низ извјештаја о економским кретањима у БиХ, Србији, самопроглашеном Косову, Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана