Свјетска банка: Предвиђање значајног успоравања привредног раста

У извјештају се каже да у краткорочном периоду неколико земаља мора до проведе одрживу фискалну консолидацију како би преокренуле неповољну динамику дуга и поставиле основу за динамичнији дугорочни раст.

Истовремено, пред тим земљама је обиман програм структуралних реформи са циљем побољшања продуктивности и конкурентности и реформисања тржишта рада и јавног сектора.

- Послије раста од 2,2 одсто у 2011. рани показатељи указују на то да ће шест земаља југоисточне Европе имати знатно спорији раст од 1,1 одсто у 2012. - рекао је водећи економиста за западни Балкан у Свјетској банци и аутор редовног економског извјештаја за југоисточну Европу Жељко Богетић.

Иако пад на један одсто значи нагло успоравање, Богетић наглашава да би овај број могао бити и гори, у зависности од развоја ситуације у вези са економском кризом у Грчкој.

- Важно је напоменути да ова основна пројекција претпоставља уредно рјешавање кризе у Грчкој и ограничавање њеног даљег ширења. Отуда и важност јачања фискалних и финансијских амортизера у свим земљама - рекао је Богетић на данашњој конференцији за новинаре која је посредством видео-линка одржана у Скопљу.

Он је истакао да уз висок ниво јавног дуга и финансијске притиске, већина земаља мора усвојити обимне програме фискалне консолидације.

- То је кључни изазов за политику код земаља чији омјер јавног дуга према БДП-у убрзано расте - каже Богетић, наглашавајући да економска политика мора успоставити равнотежу између потребе за унапређењем јавних финансија и смањењем макроекономских слабости, с једне стране, и унапређењем економске политике окружења за инвестиције, раст и радна мјеста, с друге стране.

Финансијски сектор у СЕЕ6 је и даље релативно добро позициониран, али уз повишене ризике посебно с обзиром на високи ширења “заразе” грчке кризе.

Стога се не може довољно нагласити колико је важно да власти наставе предузимати проактивне мјере којима се од банака захтијева изградња додатних амортизера и јачање отпорности сектора.

Креатори политика морају посебно узети у обзир тешку социјалну ситуацију и с тим у вези трендове - земље СЕЕ6 биљеже највише стопе незапослености и сиромаштва у Европи, наводи се у извјештају.

Раст је био слаб и углавном није био праћен отварањем нових радних мјеста током тек насталог опоравка у периоду 2010/2011. Како према објективним тако и субјективним показатељима благостања, напредак у смањењу сиромаштва из периода прије кризе се поништава, а средња класа је постала угроженија.

У свјетлу много умјеренијих изгледа за раст него прије кризе и високих социјалних притисака, владе земаља СЕЕ6 треба да усвоје амбициознији и хитнији програм структуралних реформи усмјерених ка расту и радним мјестима.

Међутим, дугорочно гледано, земље СЕЕ6 имају историјску прилику да искористе европски “воз конвергенције” - смањење дугорочног јаза у приходу по становнику у односу на развијене “централне” земље ЕУ.

Све земље које су се већ раније укључиле у ЕУ прошле су кроз овај интензиван процес “сустизања”. Исти тај “воз” чека и нове земље кандидате за улазак у ЕУ међу земљама СЕЕ6, али само уз одговарајуће политике и реформе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.