Свијет сведен на пет екрана
Друштво у којем живимо креће се постепено ка моделу који се у Европи популарно назива "свијет на пет екрана", што се односи на све чешће коришћење телевизије, компјутера, конзола за игрице и мобилних уређаја, као што су паметни телефони и таблет.
Најновији подаци Европске уније (ЕУ) показују да је, послије телевизије, интернет постао други омиљени извор вијести. Мобилни телефони постали су значајан начин за дистрибуцију игрица, вијести и музике и једна су од најбрже растућих форми за обезбјеђивање таквих садржаја и сличних услуга, преносе "Вијести".
Ти подаци показују и да се генерално опадање продаје новина не подудара са дигитализацијом, јер је у највећем броју случајева почело раније, што због промјене модела потрошње, што као резултат конкуренције на тржишту, која је ограничила профит и смањила цијене.
Штампа, међутим, и даље остаје главни извор прихода за новинске издаваче, јер је приход од дигиталног оглашавања, упркос сталном расту, у 2010. на свјетском нивоу износио само седам одсто.
Иако генерално издаци за рекламе између 1997. и 2012. показују у просјеку раст од 37 одсто, оглашавање у новинама имало је у том периоду негативан раст од - 7,8 одсто.
То указује да се новински сектор суочава са струкуралним и озбиљним опадањем прихода од оглашавања.
Опадање прихода од оглашавања на телевизијама и интернету, с друге стране, вјероватно је највише резултат смањивања буџета за оглашавање због економске кризе, а не због мање публике или преусмјеравања буџета за рекламе другим медијима.
У медијима и медијском сектору пословна пажња се преусмјерава са производње садржаја на његову дистрибуцију.
Свеукупно, сектор који обухвата свјетске телекомуникације, медије и нове технологије, вриједи 920 милијарди еура и у просјеку биљежи годишњи раст од осам одсто од 2006. до 2010. године.
Према подацима Европске комисије, дигитализација је повећала продају књига, па је потрошња на електронске књиге сваке године у периоду од 2006-2010. удвостручена. Подаци које је објавила Европска комисија показују и да слаби водећа позиција ЕУ на укупној свјетској медијској сцени.
Док је 1988. ЕУ имала пет од 15 водећих медијских компанија у свијету, 1998. их је имала четири, а 2008. године само три.
Очекује се и да ће интернет сектор до 2015. забиљжити раст од 13 одсто.
Према подацима Европске комисије, дигитализација је повећала продају књига, па је потрошња на електронске књиге сваке године у периоду од 2006-2010. удвостручена, али је и даље на нивоу од само три одсто од укупне продаје књига у свијету.
Такође се показало да се, у просјеку, 70 одсто снимљене музике у САД, Великој Британији, Француској и Њемачкој, као четири највећа тржишта музике широм свијета, користи путем интернета или неке друге дигиталне форме.
Ипак, приходи од дигиталних извора у тим земљама износе само 35 одсто од укупне продаје снимљене музике. Како се истиче, европска издавачка индустрија је највећа на свијету и одухвата укупно 83.472 фирме.
Најбројнији подсектори у овој области су, према броју фирми, издавачи књига (31.813 фирми или 38,1 одсто) и издавачи журнала и магазина (18.975 фирм или 22,7 одсто).
Издавачи дневних новина су најмањи подсектор, будући да у 27 земаља ЕУ има само 9.006 фирми из те области, или 11 одсто од укупног броја издавача.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
