Све теже добити кредит

Драгана Ћосић
Све теже добити кредит

БAЊA ЛУКA - Посљедице глобалне финансијске кризе индиректно се осјећају и у БиХ и то кроз повећање каматних стопа и чињеницу да су услови давања кредита пооштрени и да ће бити све теже добити кредит.

Ово је за "Глас Српске" рекао вицегувернер Централне банке БиХ Љубиша Владушић и напоменуо да вјерује да се криза ипак неће знатније одразити на БиХ,

- Каматне стопе повећавају се у складу с повећањем ЕУРИБОР-а. И у бх. банкама повећане су каматне стопе, јер је у еврозони, гдје се банке задужују, поскупио новац с обзиром на то да су та тржишта мање ликвидна - истакао је Владушић.

Појаснио је да већина банака које дјелују у БиХ имају своје банке-мајке у иностранству од којих повлаче новац.

- Истовремено, и те банке-мајке се задужују на међународном тржишту, што повећава цијену кредита и њима, а самим тим и банкама у БиХ. Комерцијалне банке у БиХ самостално формирају висину каматне стопе. Сада су услови за добијање кредита, с аспекта анализе ризика инвестирања и давања кредита, нешто пооштрени, тако да ће све теже бити добити кредит - истакао је Владушић. Оно што је важно напоменути, додао је, јесте то да се данас показује колико је домаћа штедња најјефтинији капитал у једној држави.

Нагласио је да постоји безбједност држања депозита грађана у банкама, са препоруком грађанима да депозите држе у банкама и користе добру понуду банкарске камате, диверзификујући свој портфолио на више банака, односно да се имовина распореди у више банака.

- Штедња је у бх. банкама заштићена захваљујући дјеловању Aгенције за осигурање депозита БиХ. Данас је осигурани износ 7.500 КМ, а очекује се да ће државни Парламент одобрити да буде повећан на 10.000 марака - истакао је Владушић и додао да се за банкарски сектор у БиХ, може рећи да је ликвидан.

Што се тиче инфлације, глобални шокови цијена енергије и хране допринијели су расту цијена и у БиХ.

- Међутим, 2008. година је са аспекта хране била далеко боља него претходна па се може очекивати да цијене хране буду враћене у реалне оквире, дакле наниже - рекао је Владушић.

Цијена нафте у еврима је од јануара до јула порасла за 36,7 одсто, што има утицај на раст цијена свих производа и услуга.

- Тако су цијене за првих седам мјесеци 2008. године у односу на децембар 2007. године порасле 4,2 одсто и у јулу ове године инфлација посматрана на годишњем нивоу досегла је стопу од 9,9 одсто, што је највећа стопа инфлације у БиХ од 1998. године - рекао је Владушић.

Нагласио је да све ово нужно не значи да ће БиХ бити суочена са инфлаторним притиском до краја године, те би просјечна инфлација у 2008. у односу на претходну годину требала бити једноцифрена, односно између осам и 8,5 одсто.

- Важна претпоставка за ублажавање инфлаторних притисака јесте кретање плата. Потребно је обезбиједити да раст плата прати раст продуктивности. Најгори сценарио је покушај да се ефекти раста цијена поравнају растом плата - сматра Владушић.

Улога ЦББиХ на ублажавању посљедица инфлације је ограничена, а фискална политика је најважнија полуга која може утицати на домаћу тражњу.

- Доступне мјере су дисциплиновање фискалне политике, односно, задржати уравнотежење буyета, вршити анализу дефицита, увођење адекватне олакшице и субвенције пољопривредним произвођачима, утврђивање стратегије развоја и очувања домаће пољопривреде, креирање одговарајуће социјалне политике у циљу заштите најсиромашнијих и друго - каже Владушић.

Берзе

Истакао је да се посљедице кризе, наравно осјећају и на нашим берзама, на којима је промет знатно мањи него у нормално вријеме, али то се дешава и широм свијета.

- Очекујемо да ће се рјешавањем и опоравком ове кризе десити позитиван тренд и на нашим берзама - рекао је Владушић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана