Све почело одрицањем размјене долара за злато

То је учинио амерички предсједник Ричард Никсон 15. августа 1971. године. Почевши од тог времена, економија је пољуљана, а 1980. године ступила је у фазу планетарне нестабилности.

Сваког мјесеца амерички Федерални систем резерви /ФРС/ ни из чега ствара 85 милијарди долара за финансирање америчког дефицита, подсјећа Русе.

Друга аномалија која води свијет у катастрофу јесте глобална размјена робе. Суперјефтина радна снага у земљама у развоју подрива индустрију развијених земаља - наводи Русе.

Као два додатна узрока кризе у Европи Русе помиње чињеницу да се политичари придржавају “кејнзијанске доктрине”, према којој ће, наводно, високи државни трошкови стварати радна мјеста и стимулисати економију, те тежњу ка развоју економије потражње, кредита и личне потрошње.

Русе истиче да је развијена економија - економија понуде са конкурентим предузећима које раде за извоз. И, према његовом мишљењу, у Европи је то прва схватила Њемачка.

Он сматра да је свјетска економија изгубила правац развоја и да се интереси свјетског капитала не подударају са интересима народа.

Криза, у којој не тоне само ЕУ, већ и САД, не може имати срећан крај - упозорава Русе.

Због политике слободне циркулације робе која је обогатила Кину Француска је за 30 година изгубила 30 милиона радних мјеста у индустријском сектору - наводи Русе за “Глас Русије”.

Посебан проблем су и духовне вриједности. Данашња Европа се налази у стању политичког, духовног и демографског распада, увјерен је Мак Русе.

“Традиционалне духовне вриједности чиниле су војну и економску величину Европе и Француске. Бранили су их и Де Гол и маршал Петен – сваки од њих на свој начин.

Не можемо да створимо стабилну економију без пароле жПосао - породица - домовинаж. Де Гол је такође бранио посао и породицу уз помоћ такозваног породичног капитала, и то је чинио послије 1945. године” - објашњава Русе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.