Сурова борба за сирову нафту

Два мушкарца сједе за столом и покушавају један другоме оборити руку. У многим гостионицама је то начин да се покаже тко је јачи - без да се сјекирама разбијају главе. И оно што се тренутно збива између Европске уније (ЕУ) и Ирана некако сличи том прадавном спорту обарања руке: од 1. јула ЕУ је увео ембарго на увоз сирове нафте из Ирана, с надом да ће на тај начин власти у Техерану мотивисати на обуставу националног атомског програма, наводи Дојче Веле.

ЕУ и Сједињене Државе предбацују Ирану да под изликом развоја атомске енергије у мирољубиве сврхе, уствари тежи изради атомске бомбе.

Као и у биртијском обарању руке, и у овом случају и једна и друга страна трпи одређену бол. ЕУ мора своје потребе за нафтом покрити без увоза из Ирана, а Иран своје потребе за приходима од продаје нафте мора покривати продајом на другим тржиштима. А притом су и једна и друга страна дугорочно упућена једна на другу: Иран је четврти по величини произвођач сирове нафте у свијету, а ЕУ је други по величини потрошач нафте.

Па ипак кога овај ембарго тренутно више боли, показују већ и "голе" бројке. Док је до сада око петине иранске нафте извожено у земље ЕУ-а, Унија је из Ирана покривала само око шест посто својих потреба. А примјерице Њемачка, као најјача индустријска земља у Европи, је из Ирана увозила само један посто нафте која јој треба.

"Тренутно у Европи највећи проблем има Грчка", објашњава минхенски стручњак за трговину нафтом, Волкер Бландов из "Association for the studx of peak oil and gas" (ASPO), једне удруге стручњака за нафту.

"Грчка је с Ираном имала уговоре у којима је испорука била одвојена од плаћања", објашњава Бландов. То значи да је добијала нафту коју је морала тек касније платити. Сада земља нафту мора набављати на свјетском тржишту, а ту се нафта у правилу плаћа унапријед. А за то Грчка нема довољно готовине", каже овај нафтни стручњак.

Другачија је ситуација с Италијом или Шпанијом. Оне су се на вријеме преоријентирале и набављају сада нафту из Саудијске Арабије. У Европи, наглашава Бландов, "може се рачунати с тиме да ће се ембарго поштовати."

С друге стране, Ирана овај ембарго итекако боли.

"Иранска привреда овиси у великој мјери о приходима од продаје нафте. Ријеч је о 30 до 40 посто укупног друштвеног производа. А када од те суме 20 до 30 посто недостаје, то је пуно", сматра аналитичар Бландов.

Ембарго на увоз нафте је притом само једна од мјера притиска Запада на Иран. Већ раније је знатно ограничен промет новца и роба, што је довело до пада вриједности иранске валуте.

"Иранска влада се налази под двоструким притиском. С једне стране земља треба приходе од продаје нафте. С друге стране је падом вриједности домаће валуте роба из иноземства постала скупља", објашњава њемачки стручњак. То доводи до повећања нервозе у земљи.

Средином јула започиње овогодишњи мјесец поста Рамазан, када се традиционално дневни пост окончава светковином након заласка сунца. Многи Иранци не знају како ће ове године те светковине моћи организирати и финансирати. То би, сматра Бландов, могло постати проблем и за саму владу у Техерану.

"У Египту је 2010 потрошња нафте унутар земље била већа од производње. То значи да земља више није могла извозити нафту. А онда је дошло до избијања немира будући да држава више није могла субвенционисати цијене хране као што је то чинила годинама."

Службени Техеран  то наравно демантира. У једној вијести државне новинске агенције ИРНА се цитира ајатолаха Каема Седиљија који сматра да "те земље (САД и ЕУ, оп.а.) својим људима приређују веће проблеме него нама."

Као и раније, и сада се Иран доказује као врло спретан у заобилажењу санкција. Тако примјерице неки ирански танкери сада већ плове под заставом мале пацифичке државице Тувалу, како би избјегли санкције, а и египатски нафтовод би Иранцима могао послужити за тајно пребацивање дијела нафте на западна тржишта. Бландов међутим сматра да ти "помоћни излази" неће бити довољни:

"То цијелу трговину чини комплицираном и скупом. И ту су капацитети врло ограничени. Због тога је смањење које ми сада биљежимо, између 20 и 30 посто прихода, оно што се не успијева избјећи. То је губитак који они имају у сваком случају."

Уз то долази још један проблем за Иран: релативно ниска цијена нафте на свјетском тржишту. Од почетка марта  је цијена пала за око 30 посто, а потражња је и даље релативно мала. Тек када се привредна ситуација у САД и Европи поново побољша, може се очекивати нови раст цијена нафте.

"Тек у тој ситуацији ће бити занимљиво видјети како Запад реагује - да ли ће и ту морална начела бити јача од економског интереса", коментира Бландоњ.

Овај аналитичар је међутим увјерен, да ембарго на увоз нафте из Ирана неће бити дугорочна стратегија Запада.

"У случају озбиљног ембарга, иранским ће постројењима за вађење нафте почети недостајати резервних дијелова. А то није у интересу Запада, будући да је он дугорочно ипак упућен и на иранску нафту. Због тога ће ове санкције бити само привремена мјера - западне земље ће учинити што могу како не би настале трајне и непоправљиве штете", увјерен је њемачки стручњак за нафтну привреду Волкер Бландов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.