Сунцокрети ријеткост на домаћим ораницама
БАЊАЛУКА - Дешавања у Украјини довела су до дефицита сунцокретовог уља на свјетском нивоу, што је оставило велике посљедице и на домаће тржиште, јер је цијена литре досегла скоро шест марака, док се домаћи пољопривредници слабо одлучују за узгој ове уљарице због веома захтјевне производње.
Подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ показују да је БиХ током прва два мјесеца ове године увезла више од 5,1 милион литара уља од сјемена сунцокрета, шафранике или памука и њихове фракције, рафинисани или нерафинисани у вриједности већој од 14 милиона марака. Када је ријеч о извозу БиХ је током јануара и фебруара на страно тржиште извезла више од 3,8 милиона литара уља у вриједности већој од 10,1 милион марака.
Подаци УИО свједоче да је БиХ лани увезла више од 41,1 милион килограма сунцокретовог уља, у вриједности већој од 99,1 милион марака. На иностраном тржишту током 2021. године завршило је више од 27,8 милиона килограма домаћег сунцокретовог уља у вриједности већој од 64,6 милиона марака.
Предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице Саво Бакајлић рекао је за “Глас Српске” да је на подручју Семберије сунцокретом засијано веома мало површина.
- То је око 15 хектара. Нешто је рађено за сјеменску кућу из Новог Сада, а нешто је предато компанији “Бимал” Брчко, али су то незнатне количине - рекао је Бакајлић.
Објаснио је да је то култура која се најмање сије, јер је веома захтјевна, а пољопривредници су у лошој ситуацији и немају довољно радне снаге.
- Слабо ко је ове године рекао да ће сијати сунцокрет, осим тих неколико људи који и даље покушавају извести сјеме за сјеменску кућу из Новог Сада - казао је Бакајлић. Ријеч је, како каже, о незнатним парцелама, до пет хектара свега, док пшенице у Семберији има на површини од 18.000 хектара, а кукуруза од 22.000 до 23.000 хектара, а остале су траве и поврће.
Додао је да је прошла година, која је била сушна, показатељ да се људи све мање, а можда и уопште не упуштају у узгој ове уљарице.
Извршна директорка Удружења потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић рекла је за “Глас” да је више апсурд и причати о константним, а прије свега енормним поскупљењима.
- То што су веома мале површине засијане сунцокретом засигурно значи да у ранијем периоду нисмо довољно стимулисали домаћу производњу, а да јесмо цијена уља би сигурно сада била доста јефтинија на тржишту - казала је Марићева.
Литра уља чија је цијена скочила са двије марке на шест марака, како каже, није прича о још једном обичном поскупљењу, него нечему алармантном, поскупљењу од 300 одсто.
- Потрошачима ће бити веома тешко да издрже овај темпо који је сада наметнут - казала је Марићева.
Објаснила је да они који се баве дјелатностима попут пекара, којима су потребне велике количине уља, купују на картоне јер желе да купе бар данас по некој јефтинијој цијени која ће бити сутра и већа.
- Узимају велике количине и то нестаје из малопродаје тако да ће потрошачи опет плаћати данак - рекла је Марићева.
Маргарин
Подаци УИО БиХ показују да је током јануара и фебруара увезен маргарин у количини већој од 1,4 милиона килограма “тешких” више од 4,9 милиона марака. Када је ријеч о извозу БиХ је за прва два мјесеца ове године извезла 61.833 килограма маргарина у вриједности од 170.053 марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
