Судбина Јужног тока зависи од Украјине
МОСКВA - "Гаспром" је наговијестио да судбина гасовода "Јужни ток", који би ослободио Русију од транзита гаса намијењеног Европи преко Украјине, зависи од исхода руско-украјинских преговора, који се настављају 15. јануара, преноси РТС.
Руски и украјински званичници су прошле седмице признали да нису успјели да се договоре о новим условима увоза руског природног гаса, али је "Гаспром", који до сада ниједном није ставио под сумњу реализацију "Јужног тока", објавио да начин транзита зависи од попустљивости Украјине.
- "Јужни ток" је одувијек био повезан са Украјином - изјавио је извршни директор "Гаспрома" Aлексеј Милер.
Руски и украјински медији подсјећају да је 20. децембра борд директора руског енергетског гиганта саопштио да ће "Јужни ток" бити завршен према плану, 2015. године.
Раније је предсједник "Гаспромове" филијале "Гаспромекспорт" Aлександар Медведев рекао да "Јужни ток" није средство притиска над Украјином.
Украјина од новембра покушава да код Русије издејствује нижу цијену гаса, од највише 250 долара за хиљаду кубних метара, али засад Кијев не успијева да убиједи Москву да ревидира услове уговора, по којем је цијена тог енергента у децембру нарасла на 400 долара за хиљаду кубика са 264 долара у јануару.
У недостатку договора стране се из све снаге труде да умире потрошаче, увјеравајући их да не постоји конфликт који би угрозио испоруке горива у Европу.
Транзит руског гаса у Европу је због "гасних сукоба" Русије и Украјине прекидан 2006. и 2009. године, подсјећа Ројтерс.
"Гаспром" је до сада обећавао да ће се "Јужним током", који ће бити пуштен у рад 2015. године, јужним регионима Европе испоручивати до 63 милијарде кубних метара руског гаса заобилазећи Украјину, па је чак недавно и прецизирао копнену дионицу гасовода и њену крајњу тачку.
Како преноси Танјуг, аналитичари сматрају да договор са Украјином омогућава Русији да одустане од екстраскупог "Јужног тока". Пројекат, у којем Русија учествује са 50 процената, захтијева огромне инвестиције без осигураних количина гаса.
Вриједност "Јужног тока" процјењује се на 10-15 милијарди евра, а коначна инвестициона одлука би се, према плановима, усвојила за годину. Поред "Гаспрома" у пројекту учествују италијанска енергетска компанија "Ени", француска ЕДФ и њемачка "Винтершал".
Односе Европе, великог потрошача руског гаса, и "Гаспорма" озбиљно су пореметиле расправе око високих цијена гаса из Русије, које су прерасле у судске истраге и антимонополске контроле.
Поред стандарда Трећег енергетског пакета ЕУ, реализацију "Јужног тока" угрожава и позиција Турске, са којом Русија још не успијева да постигне договор о изградњи гасовода у њеним територијалним водама.
"Сјеверни ток"
Руски гасни холдинг је прије мјесец пустио у рад други, више милијарди долара вриједан пројекат "Сјеверни ток" по дну Балтичког мора, који омогућава директну испоруку европским потрошачима 27,5 милијарди кубних метара гаса годишње уз могућност удвостручења капацитета.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
