Стварна моћ Eвропе у рукама Берлина
Берлин - Двадесет и пет година послије пада Берлинског зида, моћ у Европи је сада у рукама Њемачке, а не у Бриселу, Паризу или Лондону, оцјењују аналитичари.
"Текућа криза у зони евра само појачава такав став", сагласни су.
"Два пута смо побједили Нијемце и ево их - поново долазе", рекла је британска премијерка Маргарет Тачер послије пада Берлинског зида 1989. године, у страху да би уједињење Њемачке довело до превласти те државе у Европи.
Њено страховање обистинило се 2012. године у Атини, за вријеме најгоре кризе у зони евра. Њемачку канцеларку Ангелу Меркел су Грци дочекали непријатељски, с нацистичким сликама, сматрајући да је њен приједлог о строгим мјерама штедње директно "наређење" из Берлина.
"Прије пада Берлинског зида, Њемачка је била некако у сјенци Европе, сада је центар Европе, у географском, привредном и политичком смислу", изјавио је Карел Лано, директор Центра за европске политичке студије у Бриселу.
Лано сматра да је Њемачка "језгро и главни покретач" Европе.
"Током финансијске кризе, Берлин је био најважније мјесто у Европи, а не Брисел", рекао је тај стручњак за France Press.
Уједињена Њемачка је постала "гигант Европске уније" (ЕУ) с више од 27 одсто производње у еурозони. У економском смислу, Њемачка је позвана, више од свих других европских партнера, да спасе земље у огромним дуговима.
Страхујући да ће њени бирачи бити незадовољни, канцеларка Ангела Меркел у почетку је нерадо користила новац пореских обвезника за фонд намијењен спасавању европске валуте. Због тога је добила надимак "Госпођа Не".
Она је на крају попустила и обећала подршку Њемачке за успостављање "финансијског зида" који ће штитити економски крхке земље. Ангела Меркел је истовремено преузела водство над малом групом земаља, углавном у сјеверној Европи, од којих је тражила строжи фискални надзор и непопуларне мјере штедње.
Аналитичари су истакли да тренутна снага Њемачке проистиче из њеног недавног економског успјеха, док је почетком 2000-их још сматрана "болесником" Европе.
"Моћ Берлина вјероватно је само привремена", рекао је, међутим, Лано, наводећи дугорочне привредне проблеме у Њемачкој, посебно пад стопе наталитета.
Према његовим ријечима, и поред економске слабости Француске, "француско-њемачки пар" поново је постао традиционални "мотор Европе", иако је такав пар "неуравнотежен".
Док је економска криза у Европи ојачала улогу Њемачке, неки осуђују жељу Берлина да преузме и водећу улогу на међународној сцени.
Њемачка се у спољној политици сматра као доминантна сила у Европи. Ангела Меркел је неколико пута разговарала с руским предсједником Владимиром Путином од почетка украјинске кризе, односно много више од било којег другог европског лидера.
Међутим, унутар ЕУ, Њемачка је критизирана због свог "стидљивог" става. Француска је била једна од првих земаља која се укључила у борбу против екстремиста из
Исламске државе у Ираку и Сирији, док је Њемачка свој ангажман ограничила на обуку курдских бораца.
"Њемачка је вољна да има водећу улогу на свјетској сцени, али је на тај начин Европа спријечена да то постане, јер је Њемачка водећа сила у Европи и може томе да се успротиви", закључио је Карел Лано.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
