Стратешки значај Јужног тока расте
МОСКВA/БЕОГРAД - Упозорење руског премијера Владимира Путина да би Русија поново могла да обустави транзит гаса за Европу преко украјинске територије, уколико Кијев не буде извршио своје финансијске обавезе, изнова је у први план ставило изградњу алтернативних гасовода "Сјеверни ток" и "Јужни ток", оцијењено је јуче у Москви, пренио је Танјуг.
Путин је, наиме, приликом посјете Финској, у сриједу, отворено ставио до знања финској и међународној јавности да ће руска компанија "Гаспром" испоручивати својим купцима само онај гас који буде уредно плаћен, уз напомену да Украјина, као транзитна земља, има "велике проблеме" у редовној исплати тог енергената.
Путин је искористио боравак у Финској и да би "омекшао" став тамошњих челних политичара поводом изградње дијела гасовода "Сјеверни ток", који би требало да иде, дјелимично, трасом по дну Балтичког мора у Финском заливу.
Када се заврши постављање цјевовода до балтичке луке Виборг, преостали дио гасовода треба да иде по дну Балтика до њемачке обале, а затим ће се повезати са паневропском гасоводном мрежом, наводи московска штампа.
Послије завршетка прве фазе "Сјеверног тока", Европа би кроз тај гасовод требало годишње да добија 27,5 милијарди кубика гаса, а након постављања још једног, паралелног, цјевовода капацитет тог енергетског објекта ће се, до средине наредне деценије, дуплирати.
Кад је ријеч о изградњи "Јужног тока", стратешки значај тог међународног гасовода је значајно порастао након што су се главни учесници у том пројекту споразумјели прошлог мјесеца у Сочију да његов капацитет увећају на око 64 милијарде кубних метара годишње.
Реализацијом "Јужног тока", чија прва фаза би требало да се заврши у наредних пет година а друга до 2017, као и претходним завршетком свих планираних радова на пројекту "Сјеверни ток", Русија би могла, како су указали њени енергетски специјалисти, годишње да отпрема у Европу, посредством та два гасовода, око 117 милијарди кубика гаса, што је приближно садашњем капацитету украјинских цјевовода за пренос тог енергента.
На тај начин би украјински цјевовод за транспорт гаса у Европу изгубио садашњи стратешки значај, док би се улога транзитних земаља, међу којима је кад је ријеч о гасоводу "Јужни ток" и Србија, знатно повећа.
Девизни прилив
Србија ће, према ријечима домаћих енергетских стручњака, учешћем у реализацији "Јужног тока" не само трајно ријешити проблем уредног снабдијевања гасом, већ и осигурати годишњи девизни прилив, на име убирања таксе за транспорт плавичастог горива до других купаца на Балкану и средњој Европи, од приближно 200 милиона евра.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
