Странци радо шопингују у БиХ, за деценију им враћено 120 милиона КМ

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, страни држављани који су затражили поврат ПДВ-а од јануара до краја априла ове године купили су у БиХ робу вриједну 27,1 милион КМ, док је у упоредном периоду годину раније пазар ино-купаца био тежак 23 милиона КМ. 

Само током четири мјесеца ове године странци су поднијели 90.816 захтјева за поврат новца, док је у истом периоду лани био 76.491 захтјев.

До избијања пандемије вируса корона трговци у БиХ, нарочито у пограничним мјестима, остваривали су знатан пазар захваљујући купцима из Србије, Црне Горе и Хрватске, што је видљиво из статистичких података УИО.

Тако је БиХ од 2012. године до избијања пандемије имала константан раст броја захтјева за поврат ПДВ-а и тај број само у посљедњих десет година премашио је 120 милиона КМ. Рекорд је остварен 2019. године, када су странци пазарили робу вриједну 135,89 милиона КМ и остварили поврат ПДВ-а од готово 20 милиона КМ. 

Позитивну статистику прекинула је пандемија, те је у 2020. и 2021. години износ захтијеваног поврата ПДВ-а од стране страних држављана пао испод десет милиона КМ.

- У посљедње двије године дошло је до опоравка, иако ће вјероватно требати још времена да бисмо се вратили на вриједност куповине робе странаца каква је била прије пандемије, која је отежала путовања и зауставила пословну активност у многим земљама - навели су у УИО.

Додали су да у БиХ највише купују грађани Србије, Хрватске и Црне Горе.

- Најчешће се ради о роби широке потрошње, односно основним животним намирницама, стварима за домаћинство и текстилним производима које купују у БиХ и износе ван царинског подручја, а за то имају право да затраже поврат ПДВ-а - објаснили су у УИО БиХ. 

Предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић каже да у Семберији најчешће купују грађани Србије, али да њихов долазак због шопинга ни изблиза није у оној мјери каква је била прије “ковида”.

- Некада су из Лознице, Сремске Митровице, Шапца, па чак и Новог Сада долазили купци аутобусима у Бијељину, док је данас ријеч о појединачним случајевима. Иако је дошло до благог побољшања у посљедње вријеме, тај финансијски резултат из податка УИО је више посљедица раста цијена, а не стварног повећања обима продаје јер чим роба поскупи, одмах је и ПДВ виши, као и његов поврат - каже Василић.

Он је додао да грађани Србије, из пограничних крајева, у БиХ прелазе махом због горива јер је знатно јефтиније.

- На гориво нема поврата ПДВ-а, али је разлика у цијени довољна да уз пун резервоар људи имају лијепу разлику да још додатно шопингују. Наши грађани у Србију прелазе углавном да купују лијекове - казао је Василић. 

Право на поврат ПДВ-а имају сва физичка лица која немају пребивалиште у БиХ, а на добра која купе у БиХ и ту исту робу изнесу у пртљагу изван царинског подручја земље. Право на поврат ПДВ-а не односи се на изнесена минерална уља, алкохол и алкохолна пића, те прерађевине од дувана.

Захтјев

У Управи за индиректно опорезивање БиХ наводе да се захтјев за поврат ПДВ-а може поднијети на класичном обрасцу “ПДВ СЛ 2” који од трговаца најчешће захтијевају странци који често долазе у БиХ. Поврат новца могу остварити приликом наредног доласка у исту трговину, што мора бити у року од три мјесеца од дана издавања рачуна.

- Међутим, уколико се страни држављани у том периоду не планирају вратити у БиХ, поврат ПДВ-а може се затражити и на обрасцу компаније - посредника, а у БиХ то је “У Схоп Таџ Фрее”. У том случају странци могу добити поврат ПДВ-а директно на своје рачуне, без обавезе да се враћају у нашу земљу. Да би се ово могло остварити, трговци у БиХ морају имати потписан уговор са посредником, што би било добро да има свака трговачка радња у БиХ, јер на тај начин ино-купцима нуди све начине поврата ПДВ-а, што би утицало на повећање укупног промета сваког обвезника - рекли су у УИО.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.