Стевановић: По први пут смањен дебаланс између увоза и извоза

Срна
Стевановић: По први пут смањен дебаланс између увоза и извоза

Бијељина - Република Српска је по први пут смањила дебаланс између извоза и увоза - дошло је до повећања извоза за 20 милиона КМ или 9,4 одсто, док је увоз повећан за 14,5 милиона КМ или за 1,9 одсто.

Секретар Сектора за агроиндустрију Привредне коморе Српске Славко Стевановић напомиње да је, према подацима Републичког завода за статистику, дебаланс реално смањен и то за 5,5 милиона КМ или један одсто.


Покривеност увоза извозом повећана је за 2,1 индексни поен и по први пут је изнад 30 одсто.

Највећу спљнотрговинску размјену у прошлој години Република Српска остварила је са Србијом и Хрватском, а потом слиједе Италија, Њемачка и Бразил, истиче Стевановић у интервјуу Срни.

Највише се извозило у Србију, Италију, Црну Гору, Руску Федерацију, Хрватску, а највише увозило из Србије, Бразила, Хрватске, Њемачке, Мађарске.

Он истиче да је суфицит остварен са Црном Гором и Руском Федерацијом, а највећи дебаланс са Србијом, Бразилом, Мађарском, Њемачком и Хрватском.
Највећа покривеност увоза извозом остварена је са Руском Федерацијом, Црном Гором, Италијом, Хрватском, Њемачком...

Извоз хране, пића и дувана у прошлој години износио је 233,5 милиона КМ, а увоз 766,2 милиона КМ, чиме је остварен дебаланс од минус 532,7 милиона КМ, а покривеност увоза извозом од 30,5 одсто.

Посматрано по секторима, код хране и живих животиња дошло је до повећања извоза за 5,4 одсто и увоза за 3,4 одсто, што је довело до повећања дебаланса за 2,6 одсто и покривености увоза извозом са 31 одсто на 31,6 одсто.

Код пића и дувана дошло је до знатног повећања извоза и то за 75,6 одсто и смањења увоза за 7,7 одсто, што је довело до смањења дебаланса за 19 одсто и повећања покривености увоза извозом са 12 одсто на 22,8 одсто.

Посматрано по групама и врстама производа, највећа спољнотрговинска размјена остварена је код бисквита, колача и других производа, меса свих врста, кукуруза, чоколаде и осталих прехрамбених производа, воћа и језграстих плодова, и других производа.

Највећи извоз остварен је код воћа и језграстих плодова и то највише код свјежих јабука, крушака и дуња, бисквита, колача и других производа, шећера и сахарозе, чоколаде и осталих прехрамбени производа, млијека и млијечних прерађевина и производа.

Највећи увоз остварен је код меса свих врста, те кукуруза, бисквита, колача и других производа, затим пшенице, пива и других група, то јест производа, а највећи дебаланс остварен је код меса свих врста, кукуруза, пшенице, пива, месних прерађевина и других производа.

Према подацима Републичког завода за статистику, у спољнотрговинској размјени хране, пића и дувана између Српске и земаља ЕУ покривеност увоза извозом смањена је са 44,1 одсто у 2013. години на 34,7 одсто у 2014. години.

То је произашло из повећања увоза са 30,3 одсто на 31,5 одсто и смањењу извоза са 45,8 одсто на 38,4 одсто.

Ова неповољна кретања за Републику Српску, настављена су и у 2015. години, што се види из података о спољнотрговинској размјени за једанаест мјесеци.

Извоз из Републике Српске смањен је у земље ЕУ за 8,9 одсто и у Хрватску за 20,3 одсто, увоз је повећан за 3,3 одсто из земаља ЕУ и 5,3 одсто из Хрватске, а дебаланс је повећан за 19,2 одсто са земљама ЕУ и за 38,2 одсто са Хрватском", прецизира Стевановић.

Покривеност увоза извозом, додаје он, смањена је за 5,5 индексних поена са земљама ЕУ и за 13,7 индексних поена са Хрватском.

Стевановић оцјењује да се може констатовати да је стање у спољнотрговинској размјени хране, пића и дувана - задовољавајуће, а томе је допринијело и повећање извоза свјежег воћа у Руску Федерацију са 5,1 милион КМ у 2014. години на 19,3 милиона КМ у 2015. години.

Да би се стање у спољнотрговинској размјени знатније побољшало неопходно је јачати конкурентску способност, прије свега пољопривредне производње, и то повећањем продуктивности и рентабилности, повећањем финансијске подршке и рентабилнијом расподјелом тих средстава.

Неопходно је прилагодити производњу захтјевима тржишта у погледу асортимана, квалитета и цијена, као и повећати потрошњу домаћих производа.

"У спољнотрговинској размјени потребно је убрзати активности на стварању услова за извоз производа животињског поријекла у ЕУ и за превоз кроз земље ЕУ у Руску Федерацију и не дозволити измјене у ССП-у у погледу примјене принципа жтрадиционалне трговинеж", каже Стевановић у интервјуу Срни.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана